Када Мађари навалише на земље српске, посла Сава Арсенија на Југ да тражи за Архиепископију неко место склонитије од Жиче. Арсеније изабра Пећ и ту сагради манастир и цркву Светим Апостолима, која се доцније прозва црква Вазнесења Господња. Пред свој други полазак за Јерусалим Свети Сава одреди Арсенија себи за наследника на Архиепископском престолу (1233. године). А када Сава при повратку умре у Трнову, Арсеније навали на краља Владислава да пренесе тело Савино у Српску земљу. Арсеније је мудро управљао Српском Црквом тридесет година (до 1263.) и упокојио се у Господу 28. октобра 1266. године. На олтарном зиду Пећског храма стоји написано: Господи Боже наш вонми, посјети и благослови храм сеј ... Помените же и мене грјешнаго Арсенија. Сахрањен је ту у Пећском храму Светих Апостола. Године 1737. због спаљивања Пећке Патријаршије од стране Турака, мошти Светог Арсенија однели су монаси из Пећи и, преко многих других места, оне су доспеле у манастир Ждребаоник код Даниловграда, где се и до данас налазе. Године пак 1933. по благослову Српског Патријарха и Синода, руски архиепископ Нестор однео је део моштију Светог Арсенија у Пекинг и Харбин (у Манџурију), кад је тамо основана Православна Црква.

Молитвама Светог Арсенија Српског нека Господ помилује и спасе све нас, сав српски род, све православне хришћане и све људе Божје. Амин.