ПОНЕДЕЉАК, 18. 4. 2022 - 22:54

Извор: ТВ Храм

Протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов у емисији "Врлинослов": Литургија је предокус Царства небеског

Литургија је централно и најузвишеније богослужење у православној Цркви коју је установио сам Господ Исус Христос на Тајној вечери, рекао је протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов у емисији "Врлинослов".

Гост новог издања емисије "Врлинослов" на Телевизији Храм, Архиепископије београдско-карловачке, био је протопрезвитер-ставорофор Миливој Мијатов, умировљени парох новосадски и дугогодишњи архијерејски намесник новосадски први. У емисији аутора и водитеља г. Слободана Стојковића, прота Миливој је говорио о значају свете Литургије. 

Тајна нашега спасења најбоље се остварује у светој Литургији која се јавља центром целокупног црквеног живота. То је Тајна над тајнама, темељ и круна живота сваког православног хришћанина, у којој ми на један тајанствен и савршен начин спознајмо самога Бога и своју духовну реалност. О Литургији као Тајни над тајнама и као најважнијем богослужењу, или Богослужењу над богослужењима, у новом издању емисије "Врлинослов" говорио је протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, умировљени парох новосадски.

У уводном делу емисије прота Миливој је говорио о светој Литургији као темељу и врхунцу васколиког живота у Цркви Христовој и, поред осталог, рекао:  Литургија је централно и најузвишеније богослужење у православној Цркви коју је установио сам Господ Исус Христос на Тајној вечери. Наше присуствовање на Литургији је присуствовање том Царству Божјем, које се сада, у наше време, у нашим историјским оквирима, оприсутњује овде на земљи. Дакле, Литургија је предокус Царства небеског.

У наставку разговора умировљени парох новосадски је указао на знамените речи преподобног Јустина ћелијског, да је Литургија врхунац богочовечанског реализма, те у наставку подробно предочио тумачење свете Литургије, од узимања времена и Проскомије (предложења), до литургијског отпуста. 

У свом излагању протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов је указао да Црква нема статички него динамички карактер, тј. да је она заједница која се остварује у општењу, а следствено томе,  да се постојање индивидуализма у Цркви сматра потпуно недопустивим.

Повезане вести

Вести