ОДГОВОР ДУХОВНИКА: Свети апостол Павле у посланици Филипљанима овако пише: „Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се! Благост ваша нека буде позната свима људима. Господ је близу. Не брините се ни за што, него у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте Богу жеље ваше. И мир Божији, који превазилази сваки ум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Христу Исусу“. Овим речима, апостол нас охрабрује да у молитви „казујемо Богу своје жеље“. Додаје још да то чинимо „са захвалношћу“. Ако си болесна и желиш да се излечиш, не треба ни најмање да се устежеш да Богу кажеш о својој жељи да будеш здрава. Чак и ако је твоја Болест део неког Божијег плана за тебе, Бог се неће увредити ако му кажеш: „желим да оздравим“.
Бог је наш небески Отац, родитељ. Као што родитељ своме детету гледа да испуни сваку добру жељу, тако и Бог гледа на наше жеље и молитве. Ако дете некад у свом незнању, затражи од свог родитеља нешто што би самом детету нанело неку штету, или би га спречило да касније у животу постигне неки успех, родитељ се не љути због тога што дете исказује такву жељу. Он му неће испунити такву штетну жељу, али ће се постарати да му уместо тога да нешто друго што би детету било од користи и што би га мало утешило због неиспуњене жеље. Наравно, ако је дете размажено, па кад му се не испуни нека жеља почне да се ваља по поду, да бесни, да виче, онда ће се родитељ на такво понашање вероватно наљутити. Тако не треба да будеш попут размаженог детета и да се љутиш ако ти Бог истог трена не испуни жељу, него буди кротка и смирена у исказивању својих жеља. Увек је добро да након што у молитви кажеш Богу о свим својим жељама, на крају додаш и оне Христове речи: „Али не да буде како ја хоћу Боже, него како ти хоћеш“.
Ако је твоја жеља добра, ако ни теби нити коме другом неће нанети повреду, Бог ће ти је сигурно испунити. Ако је твоја жеља рђава, ако ће било теби лично, било неком другом донети пропаст, онда ти је Бог неће испунити. Ево шта каже Свети апостол Јаков у својој посланици: „Иштете, и не примате, јер погрешно иштете, да на уживања ваша трошите“. Неумерена уживања наносе штету ономе ко им се препусти. Сасвим је природно да желиш оно што ти прија, што ти омогућава уживање. Међутим, уживање врло лако прелази у навику и потом у теби буди све већу и већу жељу за уживањем. Твоје срце неће никад рећи да ти је доста уживања, ма колико да си већ уживала, него ће увек тражити више. Једино ум очишћен од страсти, може да постави срцу границу и да каже „доста је“. Неконтролисаним препуштањем уживањима, ум се прља и бива спутан страсним навикама. Стога је неопходно да свој ум држиш чистим од страсти и да пазиш на себе нарочито кад ти се пружа прилика да у нечему уживаш. Није ти забрањено да уживаш, али само се немој лако препустити том осећању како би сачувала свој ум чистим и како не би скренула с правог пута. Народна пословица каже: „Засвирај, и за појас задени“. То значи, уживај помало, али се старај да то уживање не пређе меру, него „за појас задени“ тј, прекини га кад видиш да оно узима маха.
Мазохизам би био да желиш страдање ради самог страдања. То је наравно болесно стање душе. Хришћански је пак да у страдању видиш наговештај нечег доброг и да се томе добру које ће доћи радујеш. На пример Господ каже: „Блажени који сте гладни сада, јер ћете се наситити“. То не значи да ми треба да желимо глад ради саме глади. Ми желимо глад да би се на нама оствариле те Христове речи, тј да бисмо били блажени. Глад је ту само као средство за постизања тог блаженства. Блажени сте кад вас људи омрзну и кад вас одбаце и осрамоте, и разгласе име ваше као зло због Сина Човечијега. Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, велика је плата ваша на небу. Радујемо се због велике плате која нас чека на небу, а не зато што желимо да нас људи мрзе и прогоне. Овоземаљско богатство је најчешће нешто што је пожељно, што већина људи жели и у тој жељи самој по себи нема греха. Али опасно је желети богатство по сваку цену или бити неумерен у тој жељи. Стога Господ каже: „Али тешко вама богатима, јер сте већ примили утеху своју“. Или на другом месту: „Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божије“. Овде Господ не каже забрањено је или грешно бити богат, него само да је тешко богатима. Тим речима треба да у себи обуздаваш ону природну жељу за стицањем овоземаљског богатства.
На сличан начин треба да поступаш и са свим другим жељама које се тичу нечег што је по самој природи ствари пожељно и пријатно. Није забрањено да имаш и такве жеље, само ваља да их обуздаваш јер ако им попустиш оне ће те одвести у пропаст. Да би их обуздала користи се сличним изрекама из Светог Писма. Овде су нарочито корисна „блаженства“ тј поуке које је Христос говорио окупљеном народу и које почињу са речима „Блажени сте…“, а такође и оне Христове поуке које почињу речима: „Тешко вама…“. Обуздавај своје жеље за уживањима не зато што волиш патњу, него ради будућих обећаних добара и ради избегавања будућих невоља.
Врло често су страдања која нас овде сналазе, последице неких наших греха, наших погрешних избора. Али не увек. Има страдања која нису последица греха. На пример када су апостоли видели човека слепог од рођења, упитали су Господа: „ко сагреши, овај или његови родитељи“, на што им Христос одговара „ни он, ни његови родитељи, него да се јаве дела Божија на њему“. Питаш се шта да радиш када си изложена страдању а не знаш за који грех. У таквој ситуацији, најбоље је да се добро замислиш и добро преиспиташ ниси ли ипак у нечему погрешила. Можда грех није очигледан, можда ниси ни знала да је то грех. Након што добро себе преиспиташ и добро се замислиш над свим оним што је претходило твом страдању, ако и даље не знаш шта си погрешила, онда веруј да то страдање није последица греха, него да има неки други разлог. Можда је то страдање нешто што те води у будућа блаженства, а може бити и да те чува од неког већег пада и избавља од будућих мука. У таквим ситуацијама можеш да кажеш Богу да желиш да сазнаш прави узрок својих страдања. Ако тим страдањем Бог жели да те нечему научи, онда ће се твоја жеља да сазнаш прави узрок поклопити са Божијом вољом, па ће ти је Бог брзо испунити.
Ако ти Бог никако не открива прави узрок, онда сматрај да те Бог кроз то кратковремено страдање избавља од неких будућих мука, па му благодари на том. У том случају биће најбоље да се молиш Богу да ти дода трпљења, да ти помогне да претрпиш до краја.
Имаш дакле много начина како да се поставиш према страдању. Можеш да кажеш Богу: „желим да се избавим од овог страдања“, можеш да кажеш: „желим да разумем зашто ме је ово снашло“, можеш да кажеш: „Боже, дај ми снаге да претрпим ово страдање све до краја“. Свака од ових жеља је легитимна и можеш да је у молитви казујеш Богу. Само уз сваку од њих додај на крају „Али опет не како ја хоћу, него како Ти Боже хоћеш“. Та мисао ће те сачувати да не будеш попут размаженог детета које изазива гнев код свог родитеља, те ће твоје молитве и жеље бити Богу угодне. Било да ти Бог испуни ту жељу, било да ти је не испуни, добро је да му казујеш те своје жеље са смирењем и захвалношћу. Јер и ако је то што желиш супротно Божијем промислу, Бог ће ти уместо испуњења те жеље, дати неку другу утеху, па ће ти све скупа ипак бити боље.
У сваком случају, веруј да ћеш једног дана бити у стању да погледаш сав свој живот, сваку своју жељу и молитву, и да ћеш и сама увидети да је за тебе било најбоље могуће и најспасоносније управо оно како је Бог поступио према твојим жељама. Сада није могуће видети да је блажен онај који плаче или који је гладан, или кога прогоне и клеветају. Но једног дана када свако од нас погледа из вечности у свој живот, онда ће свакоме бити савршено јасно да су те речи истините. За сад их ваља примити вером као истините, па ће се у своје време показати да су заиста биле истините.
Трпљење спасава душу тако што човека чува од опасности да му нешто пријатно прерасте у поробљавајућу навику. Трпљење човека чини мање осетљивим на невоље и непријатности. Онај ко није никад принуђен да трпи било какву невољу, мало по мало, постаје преосетљив, превише захтеван. Кад потом настане нека невоља, такав човек много више пати од онога који је чешће имао прилике да трпи и подноси неку невољу. На пример, не тако давно у нашој земљи смо имали незапамћену инфлацију, кризу, несташицу основних животних намирница, редове пред продавницама, недостатак енергената, горива за превоз. Није у то време било пријатно живети у Србији и многи су отишли из земље. Они који су остали желели су да се та криза што пре заустави и да нас та невоља мимоиђе. Тада никоме од нас није било лако видети у тој кризи нешто добро, није било лако наћи објашњење зашто нас је свет омрзнуо, зашто су нас снашла таква страдања. У исто то време широм запада људи су уживали незапамћено материјално благостање, куповали су куће, станове, дизали повољне кредите, умножавали своје овоземаљско богатство. Ми смо кроз она страдања стекли искуство живота под санкцијама, у оскудици, у сиромаштву. Данас је слична криза пред вратима читавог света. Народи западних земаља су у шоку. После деценија изобиља, стабилне економије, одједном су се нашли у ситуацији да нема довољно основних намирница, да су цене вртоглаво нарасле и да се не назире крај њиховог раста. Сасвим сигурно је да ће и нашу земљу погодити та светска криза, али ће врло вероватно ту кризу наш народ знатно лакше подносити од оних западних народа јер је кроз претходна кратковремена страдања био припремљен за ово што се данас догађа. Данас можемо рећи „Хвала Ти Боже, што си нас провео кроз она претходна искушења“.
Дакле, кад се суочаваш са страдањем које не умеш да себи објасниш и образложиш, помисли да те можда кроз то страдање Бог припрема за нешто што ће ти касније бити познато, и да ћеш нешто касније и сама рећи „Хвала Ти Боже“, премда сад тренутно не видиш у чему је смисао тог страдања.
Завршићу овај одговор опет речима Светог апостола Павла: „Не брини се ни за што, него у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казуј Богу жеље своје и мир Божији, који превазилази сваки ум, сачуваће срце твоје и мисли твоје у Христу Исусу. Што год је истинито, што год је поштено, што год је праведно, што год је чисто, што год је достојно љубави, што год је на добру гласу, било која врлина, било што похвале достојно, то мисли и Бог мира биће с тобом“.
