ТВ ХрамОДГОВОР ДУХОВНИКА: Драга сестро, већ сам више пута писао о борби са страховима. Послушај и те одговоре, а сада ћу покушати да ти укратко изложим како да то општа правила борбе примениш на свој случај.
Као што сам већ више пута писао, страхови се умножавају код оних који им попуштају. Кад год те страх нагони да нешто чиниш, обуздај се и немој то урадити, макар да због тога и претрпиш неки губитак. Радије немој послушати свој страх и страхови ће мало по мало ишчезнути. Ако те страх наговара да од неке намере одустанеш и да нешто не учиниш, дај све од себе та то намеравано ипак учиниш, како не би послушала своје страхове. Сваки пут кад попустиш и послушаш своје страхове, кад урадиш онако како је твом страху по вољи, онда се одричеш једног дела своје слободе и страх се за толико прошири и ојача. Следећи пут ће те напасти са већим интезитетом. Ако тако попушташ и склањаш се под нападима страха, постепено остајеш скоро без слободног простора за себе. Постајеш спутана и неспособна за нормалан живот. Стога престани да то понављаш и кад те страх обузима, натерај себе својом слободном вољом да никако не попустиш страху. То понављај и мало по мало повратићеш изгубљене територије и твоји страхови ће се вратити у нормалну величину, а ти ћеш постати слободна и здрава.
Конкретно у твом случају, приликом молитве, страх те нагони да понављаш молитву у недоглед. Стога немој слушати такав страх. Приликом приступања самој молитви, одреди себи колико ћеш се дуго молити, и немој ни по коју цену продужити ни секунде више. Јер понављати речи молитве под дејством страха, није заиста молитва. Докле год се бориш са овом врстом страхова и док их не потиснеш из своје душе, тако чини. Кад истекне време које си одредила за молитву, престани и немој је даље понављати, ма шта ти помисли говориле, да ће се нешто страшно десити. Кажи својим помислима: “Нећу даље понављати, па нека се деси шта год да је Богу угодно”. Испланирај свој дан што можеш детаљније и онда се на сваки начин труди да се придржаваш планираног распореда, не допуштајући страху да ти тај распоред поремети. Наравно, ако се распоред мора изменити из неких непланираних околности, онда га слободно измени, али се старај да то никад не чиниш само због тога што те страх на то нагони. Чак ако видиш да ћеш ако не измениш свој распоред, претрпети и неки губитак, размисли и одмери шта је теби самој значајније и вредније и чему ћеш дати приоритет. Понеки мањи губитак, можда није тако значајна ствар за тебе, колико је борба са страхом. Тако да понеке губитке можеш и намерно претрпети, истрајавајући у борби и не попуштајући својим страховима.
Ако ти долазе помисли да ће неко умрети, ако престанеш да понављаш молитву, не обраћај пажњу на то. Ти наравно не знаш да ли ће та особа заиста умрети тог часа или не. И управо у томе што не знаш лежи сва снага и лукавство страха. Уместо да се колебаш и смућујеш таквим помислима, кажи себи: “Сви ћемо једног дана умрети, па ће умрети и тај и тај. Можда је баш данас његов ред” и затим ипак одбиј да послушаш своје страхове, те престани да понављаш молитву. Ако се баш и догоди да тај човек заиста умре, буди сигурна да ти ниси имала никакву власт да то спречиш. То би се догодило чак и да си понављала молитву. Јер чак и кад би од сад па до краја свог живота, без прекида понављала ту молитву, ипак ће умрети онај коме је дошао крај живота. Толики светитељи и угодници Божији су окончали свој овоземаљски живот. Да је могуће непрекидним понављањем неке молитве спречити смрт, сасвим сигурно би бар неки од њих и данас били на земљи.
Уверен сам да ћеш већ после само неколико дана, када увидиш да се ништа страшно није догодило што си ти одбила да послушаш своје страхове, и сама у себи осетити већу слободу и самим тим ћеш постати имунија на ове страхове. Можда ће те онда нападати страх преко неких других помисли, али принцип борбе је увек исти. Оно на шта те страх наговара да учиниш, немој чинити и обрнуто оно чему се твој страх противи да учиниш, то чини.
Од разних помисли више страдају они који се у нечему горде и преузносе над својим ближњима. Стога се старај да о себи мислиш скромно и смирено. Немој себе сматрати за нешто велико, немој никад себе сматрати вишом и бољом од људи са којима се срећеш. Кад ти дођу помисли о томе шта ти све добро и исправно чиниш, а ето неки тамо не раде тако, ти кажи себи да си само једна непотребна слушкиња Божија и која је учинила само оно што је и била дужна чинити. Јер свака врлина и свако добро дело су нам заповеђени и тешко нама ако их не вршимо. Тако смиравај саму себе и не допусти мислима да те понесу због тога што нешто добро чиниш. Старај се наравно да и даље чиниш добро и да се у свему владаш достојно хришћанског имена. Само одбацуј сваку помисо која би ти рекла да си због таквих дела нешто боља од неких других људи који то не чине. Кажи себи: “Ја, хвала Богу, сада могу то да учиним, и није ми тешко. Онај можда има нешто што га тренутно спречава да чини исто. Можда се сутра прилике измене, па можда сутра ја нећу моћи то више да чиним, а онај ће моћи, и можда ће он то чак чинити и боље него што ја сад ово чиним”. Тако ћеш себе смирити и пред оним који не живи баш у свему примерно.
Нека ти Бог подари победу над свим твојим страховима.
