ПОНЕДЕЉАК, 29. 11. 2021 - 13:22

Извор: ТВ Храм

Одговор духовника - Смисао припремања хране за крсну славу

ПИТАЊЕ: Поштовани, волела бих да ме посаветујете око крсне славе, да ли се ваља мењати, тј ако смо увек, годинама правили мрсну храну да ли се сме сада прећи на посну?

ОДГОВОР ДУХОВНИКА:  Драга сестро, чини ми се да постављаш погрешно питање. Укратко, треба да прекинеш са погрешном традицијом и почнеш да спремаш посну храну за своју крсну славу, пошто тај дан пада увек у пост. Међутим, много је важније питање зашто уопште спремаш гозбу и какав је смисао тог чина. Иако ми то питање ниси поставила, мислим да је значајно да чујеш одговор.

Основни смисао спремање гозбе на дан крсне славе је да на тај дан у који празнујемо одређеног светитеља, учинимо неко добро дело, да нахранимо гладне, да у свој дом примимо странце, да оденемо наге, загрејемо оне којима је хладно, утешимо оне који пате и сл. Чинити добра дела је увек добро, али ако хоћемо да дан крсне славе посебно обележимо и издвојимо мимо све друге дане у току године, онда је прави начин да тог дана умножимо добра дела. Господ каже у Јеванђељу: „Када дајеш ручак или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни богате суседе, да не би онда и они тебе позвали и вратили ти. Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, богаље, хроме, слепе; и блажен ћеш бити што ти они немају чиме вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних“.

Не мислим да је Христос овим речима баш хтео да у потпуности забрани да некад позовеш своје пријатеље и сроднике на гозбу, али ти ставља до знања да то није неко нарочито значајно дело. Јер ће и ти пријатељи и сродници данас, сутра позвати тебе у свој дом на гозбу, те ће ти вратити услугу за услугу. Такво дело неће имати скоро никакву тежину на Страшном суду јер су то исто чинили много пута и безбожници. Али, ако нахраниш оне који ти не могу никад узвратити, онда чиниш значајну ствар. То добро дело ће изићи с тобом на дан Страшнога суда. Дакле, ако правиш гозбу на дан своје крсне славе, постарај се да то не буде сасвим обична и безначајна гозба, као што би је чинили и људи који не верују у Бога, него је учини посебном и значајном тако што ћеш нахранити истински гладне и сиромашне, оне који ти не могу касније узвратити за то добро дело. Ако ћеш поред тих људи истински гладних и сиромашних, нахранити још и своје пријатеље, то неће сметати, али немој допустити да се прослављање крсне славе сведе искључиво на пир пијанства и распуштености за твоје богате пријатеље, суседе и сроднике.

Од свега онога што трошиш на припремање славе, издвој један део који ћеш поделити онима којима је помоћ потребна. Пронађи у својој околини људе којима је помоћ потребна, па им помози онолико колико можеш. У многим нашим епархијама постоје и народне кухиње намењене онима који немају шта да једу. Распитај се код свог свештеника о томе. Ако не постоји народна кухиња у твом граду, покрени иницијативу да се оснује једна. Мотивиши и своје пријатеље и познанике да помогну то дело. Ако пак постоји онда се постарај да помогнеш рад те народне кухиње. Тако ћеш прослављање своје крсне славе подићи на један много виши ниво и верујем да ће се томе твој небески заштитник обрадовати.

Да ли се држати устаљене традиције или нешто променити? Одговор на то питање свакако зависи од тога каква је досадашња устаљена пракса. Ако су твоји поступци били у свему добри, онда сасвим сигурно није добро да се промениш тако што ћеш од сад чинити рђаве поступке. Али ако си до сада чинила погрешне поступке, или си пропуштала да учиниш какво добро дело, онда је свакако добро да се промениш и престанеш да грешиш и почнеш да чиниш добро. Свети пророк цар Давид каже у псалмима: „Клони се од зла, и чини добро“. Дакле не само да избегаваш зло, него и да тежиш ка добру. Ако си до сада за крсну славу која пада у време поста спремала мрсну храну, промени ту погрешну традицију и уведи исправну.

Има много свештеника, свештено монаха који верујем у најбољој намери, подижу велику буку око тог питања да ли ће се на трпези спремати мрсна или посна храна, на дан Светог Николе или неког другог Светитеља чији дан празновања пада у пост. Кад год чујем те приче, у мени се буди осећај да нам ту ђаво подваљује и да дижући толику буку око тог питања можда цедимо комарца, а не примећујемо да нам камила пролази. Не објашњавамо својим верницима довољно зашто је пост добар, користан и неопходан, и зашто би хришћани требало да посте не само на дан Светог Николе, него од почетка божићног поста па све до самог Божића. Јер то је прави одговор зашто се на дан Светог Николе, Светог Алимпија Столпника, Светог Андреја Првозваног и многих других светитеља који се празнују у дане поста, по правилу спрема посна храна. Ако би сви наши верници од ове године почели да спремају посну трпезу за своју крсну славу која пада у посни дан, чини ми се да би то многи свештеници сматрали за неки велики успех, док би то по мом скромном виђењу био тек незнатан корак напред. Свакако би то била промена на боље, али ако би се све свело само на тај један дан годишње, тешко да би се то могло назвати неким крупним успехом.

Прави успех је кад неки хришћанин схвати да је пост добра и корисна ствар и кад почне да га примењује у свом свакодневном животу. То је заиста значајна и крупна промена и могло би се рећи да је тај човек у духовном смислу до тад био у стању духовне коме и онда се пробудио за духовни живот. Јер искуство показује да они који почну да посте, почну и редовније да долазе на литургију, редовније да се моле у свом дому, да више пазе на своје поступке, да се редовније исповедају. Једном речју почињу духовно да живе. То је промена коју бих ја препоручио сваком крштеном хришћанину и било би величанствено кад би сви крштени хришћани почели да живе пуним духовним животом.

Дакле, и теби то исто саветујем. Ако желиш да заиста будеш духовно жива, духовно будна, ако желиш да разумеш зашто је потребно да чиниш ово или оно добро дело, почни пре свега ти сама да држиш пост. У свакој црквеној продавници или код свог свештеника можеш наћи црквени календар и у њему имаш обележене дане у које се пости. Ускоро почиње божићни пост у недељу 28. новембра и траје све до Божића 7. јануара следеће године. То је нешто што ти нико не може забранити да учиниш, нешто што је у потпуности у твојој власти. С друге стране, нико те на то не може ни натерати.

Кад се суочаваш са проблемима у животу који превазилазе твоје моћи, тад увиђаш да ти је помоћ Божија неопходна. Помисли тада да можда Бог неће хтети да ти помогне све док ти сама не учиниш све што можеш да поправиш свој живот. Држање поста је једна од ствари у којој те нико не може спречити, и која је потпуно израз твоје слободне воље. Бог те неће присиљавати да постиш. Ако то будеш чинила од своје слободне воље, имаћеш више смелости да Му се обратиш за помоћ. Моћи ћеш искрено да кажеш Богу: „Ево ја сам све учинила што сам могла, сад све зависи само од твоје помоћи“. А Бог никад неће закаснити да помогне тамо где су људи учинили све што су могли и где све зависи само од Његове помоћи.

Нека ти Господ помогне да разумеш прави смисао слављења крсне славе и прави смисао посне трпезе.

Повезане вести