ПЕТАК, 26. 11. 2021 - 17:53

Извор: TВ Храм

Одговор духовника - Страх од туђег мишљења и потреба за правдањем

ПИТАЊЕ: Много ме мучи потреба да се оправдам пред људима, да људи виде мој труд и напор, а не моје неуспјехе, да о мени имају добро мишљење и да ме оправдавају. Сходно томе, много се жалостим ако то није тако и лако ме је увриједити приговором или непријатним коментаром, па чак и шалом на рачун мог неуспјеха. Све ово је велики притисак. У чему је, заправо, мој проблем и како да се борим? Желим да учиним што је до мене с надом на Божју помоћ. Хвала и свако добро од Господа!

ОДГОВОР ДУХОВНИКА: Господ каже у Јеванђељу: „Ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и Јеванђеља ради, сачуваће га“. Исто се може применити и на лепо мишљење ближњих. Ко хоће да га сачува по сваку цену, изгубиће га, тј ближњи ће пре или касније стећи рђаво мишљење о њему; а ко изгуби лепо мишљење ближњих Христа ради и Јеванђеља ради, тај ће га сачувати. Јер ако те потреба да се допаднеш другима тера да учиниш какав грех или да не учиниш нешто што би било исправно, и ако тој својој потреби попустиш са циљем да задржиш лепо мишљење о себи код својих ближњих, можда ћеш у томе успети на кратко. Али пре или касније људи ће увидети да су се преварили у теби и тада ће почети да о теби мисле рђаво. И то ће њихово мишљење о теби бити утолико лошије уколико се буду осећали више преварени, тј колико су те више испрва ценили. Ако пак одлучиш да поступиш по Јеванђељу, макар да се то некима и неће свидети, можда ће неко о теби због тога и мислити лоше, али временом ће твоје врлине засијати и тада ће сви они који су имали рђаво мишљење о теби, почети да те цене и утолико ће те више ценити уколико су пре имали лошије мишљење о теби. Уместо да се непрестано бринеш о томе шта ће други мислити о теби, препоручујем ти да се усредсредиш на питање шта ће Бог мислити о теби? Нека ти то буде једино важно, нека ти то буде највећа брига.

Људско мишљење је веома кварљива роба. Једног часа скоро сви мисле једно, и изгледа као да су непоколебиво убеђени у то, а већ следећег часа се догоди да скоро нико више не остане при том мишљењу. Након што је васкрсао из мртвих свог пријатеља Лазара, Христос је ушао у Јерусалим окружен великим мноштвом људи који су га на сав глас хвалили и славили, који су простирали своје хаљине по путу којим је он ишао у знак најдубљег поштовања. Није прошло ни седам дана, а та иста маса викала је из гласа: „Распни га, распни га“. Ето какво је мишљење света. Свету се не може угодити. Ако се трудиш да угодиш људима како би они лепо мислили о теби, ма колико се будеш трудио, увек ће се наћи неко коме се нећеш допасти. И сав тај труд који улажеш у то, узалудан је. Јер чак и ако постигнеш да маса људи почне да те слави и хвали из свег гласа, њихово се мишљење може променити у трену. Можеш им угодити стотину пута и ако само једном не угодиш, биће исти резултат као и да им ниси никад угодио. Угађање Богу је сасвим нешто друго. Господ каже да нам неће плата пропасти ни ако само неког напојимо чашом воде. Сваки ма и најмањи напор и труд да угодиш Богу, биће забележен за вечност и неће ти плата пропасти. Није ли онда много боље улагати труд у угађање Господу? Онај ко се труди да у свему угоди Богу, природно ће постати имун на мишљење света. Јер ће свет готово увек желети нешто супротно Богу. Жеља да се допаднеш људима може бити и последица страха од тога шта ти се може рђаво догодити ако буду људи стали да о теби рђаво мисле или говоре.

Као и сваки други страх и овај страх се заснива на непознатом. Није ти познато како ће то изгледати и шта ће се заиста догодити ако овај или онај помисле нешто рђаво о теби. Пошто не знаш поуздано шта ће се догодити, и какве ће бити последице, твоја машта крене да замишља све најцрње и најгоре. И не само то, него пошто се не може знати унапред какве ће последице бити, оне ће ти изгледати као бесконачно опасне и то ће још појачавати осећај страха. Такође и овај страх као и сваки други страх расте уколико се пред њим повлачиш, тј уколико му се покораваш. И обрнуто, ако будеш пркосио своме страху, он ће се смањивати. Стога ако желиш да се ослободиш овог страха који те поробљава, мораш да поведеш борбу с њим. Сваки пут кад га послушаш, предајеш му део своје слободе и он бива снажнији. Кад намераваш да нешто учиниш и осетиш напад страха у виду питања: „Шта ће људи помислити или казати?“, покушај да установиш на шта те страх наводи и потом учини све што можеш да не буде онако како страх жели. С обзиром да се ради о потреби да се људима допаднеш, не треба наравно да учиниш нешто чиме ћеш неког ожалостити или повредити само да би терао инат свом страху. Стога ти често неће бити могуће да му се директно супротставиш радећи управо супротно од онога на шта те страх наводи. Ипак покушај да пронађеш начин којим ћеш се и страху противити, али и којим нећеш никог намерно повредити или ожалостити. Примени расуђивање како би установио шта конкретно треба да предузмеш у датој ситуацији. Само немој никако пристајати да се у свему покориш своме страху јер би га то оснажило.

На пример, ако си намислио негде да путујеш, и страх те нагони да одустанеш од пута, натерај себе да отпутујеш макар тај пут био и непотребан. Ако и нема никакве друге користи од таквог пута, биће корисно да сузбијеш свој страх и да му не попустиш. Ако ти ко постави незгодно питање и овај страх те наговара да изврдаш како се не би обрукао пред оним који те пита или пред присутнима ако ти је питање упућено у друштву, размисли најпре у себи, шта би се најцрње могло десити ако би се обрукао. Ако нађеш да ти од тога одговора не зависи читава будућност, да се нико неће наћи увређен твојим одговором, него се сва опасност састоји само у томе да ће теби бити непријатно, онда ти саветујем да у таквој ситуацији изабереш да кажеш истину без икаквог улепшавања и без икаквог врдања. Изабери радије да претрпиш ту непријатност, него ли да избегавањем и врдањем попустиш свом страху. У нормалним условима то можда не би морао да чиниш, али с обзиром да си том страху већ много пута попустио и да је он већ доста ојачао, и стекао велики утицај на твој живот, онда у циљу да тај страх сузбијеш, биће неопходно да прођеш кроз многе непријатне и понижавајуће ситуације и то да кроз њих прођеш добровољно без опирања.

Ако пак установиш да ће у датој ситуацији твој искрени одговор можда неког повредити или да ћеш изгубити посао или да ће се нешто друго судбоносно десити, онда у том случају не мораш по сваку цену инсистирати на искреном одговору. Можда у таквој ситуацији не треба ништа да одговориш или можда треба да узвратиш неким другим питањем или да промениш тему. Када су Христа питали фарисеји и садукеји: „Кажи нам каквом влашћу то чиниш, или ко је тај који ти је дао ту власт?“, Христос је савршено добро знао ко је тај који му је дао власт и могао је без сумње да им искрено и отворено одговори. Ипак, знајући да они не питају због тога што заиста желе да знају одговор, него га питају кушајући га и надајући се да ће он казати нешто због чега би могли да га окриве, Христос им је уместо одговора узвратио питањем: „Кажите и ви мени, крштење Јованово је ли било с неба или од људи?“. Тако дакле, у неким ситуацијама на незгодна питања не треба одговарати.

Али у твојој ситуацији у којој је страх од тога шта ће људи казати или помислити, узео маха у теби и почео да те спутава, у таквој ситуацији, саветујем ти да на многа од тих незгодних питања искрено одговориш и претрпиш непријатност стида и срамоте како би обуздао тај страх и како би га довео на нормалу. Ово примењуј с расуђивањем у оним ситуацијама када ће искрени одговор само довести до тога да се ти осећаш непријатно, али неће имати никакве кобне последице ни по тебе самог ни по твоје ближње. Што год будеш одлучније водио борбу са овим страхом, то ће сама борба краће трајати и све укупно мање ће труда бити потребно за победу. Увек себе подсећај да сваки пут кад попустиш свом страху он поново јача и удаљујеш се од победе, а сваки пут кад добровољно претрпиш непријатности и не попустиш свом страху, он слаби и ближиш се потпуној победи. Бори се без престанка и пожртвовано без жаљења самог себе. Кад Бог види да се тако бориш, послаће ти довољан број оних погодних ситуација у којима ће бити безопасно да се успротивиш свом страху и тиме му задаш ударац. Нека ти Господ подари расуђивање да у свакој ситуацији нађеш најбољи пут како би савладао овај страх и поново постао слободан.
 

Повезане вести

Одговор духовника