ПОНЕДЕЉАК, 20. 9. 2021 - 19:43

Извор: ТВ Храм

Одговор духовника - Чедност пре брака

ПИТАЊЕ: Помаже Бог. Имам 25 година и јако волим једну дјевојку са којом се забављам непуну годину дана, вјерио сам је и ускоро је свадба. Осјећам њену љубав и поштовање на сваком кораку, чак ми то и други стално говоре како ме поштује и како лијепо прича о мени. Моји родитељи једва чекају да дође у наш дом јер су је добро процијенили, као фину дјевојку. Али има једна ствар која ми не да мира а то је што она није невина и признала ми је то одмах да је имала момка као јако млада и да је погријешила, каје се сад. Сигуран сам да ме ђаво искушава и квари ми срећу. Помозите ми како тога да се ослободим и свако добро од Господа.

ОДГОВОР ДУХОВНИКА: Ако заиста желиш да ступиш у брак са том девојком, онда је неопходно да јој то сасвим опростиш, да пређеш преко тог њеног пада једном за свагда и да јој никада више до краја живота не замериш нити да јој икада приговориш због тога. Ако то ниси у стању, онда не би смео ни да ступиш у брак с њом. Ступањем у брак, обећаваш да ћеш је до краја живота волети и бити уз њу. Како ћеш испунити то своје обећање, ако не пређеш преко тог њеног пада. Најкраћи и најпоузданији пут да неком нешто опростиш јесте самоукоревање. Стога ти препоручујем да у овој ситуацији примениш самоукоревање, и то не само једном него сваки пут кад год се сетиш тог њеног пада, примени самоукоревање. Кажи себи, овако: „Да сам у то време био поред ње, то јој се не би догодило“. Можда је тада ниси још ни познавао, али то ништа не мења, ствар. У то време ти си се бавио нечим другим, био си на другим местима, али шта год да си тада радио и где год да си био, могао си и да не будеш тамо и могао си и да радиш нешто друго. Могао си дакле и да је упознаш пре тог њеног пада, и да си је тада упознао, њој се то не би догодило. Пошто се она у то време није забављала с тобом, могло би се рећи и да она није теби згрешила тим падом. Није се она теби раније обећала, па онда погазила то обећање, него јој се тај пад десио још пре него што сте се упознали. Како би јој опростио стварну прељубу, ако се двоумиш око овога? Нека ти инспирација и узор буде један од најдивнијих јунака из епских народних песама, Бановић Страхиња.

У његовом одсуству, док се он веселио у својој тазбини, Турчин-Влах-Алија му је опленио двор и отео му жену и одвео је на поље Косово. Бановић Страхиња, није престао да воли своју жену, није му постала одбојна што је допала турског харема, него је пошао да је тражи. И даље ју је толико волео, да се није уплашио да сам иде по турској војсци од шатора до шатора, тражећи своју отету жену и њеног отмичара, турска војска беше преплавила Косово. И кад је коначно нашао, Влах-Алију, „удари се јунак на јунака“, „носише се летњи дан до подне“ и како су били сличне снаге, ниједан није могао надвладати свог противника. Стога се Страхиња коначно обраћа својој жени која је посматрала борбу, па јој каже: „Удри љубо, мене, ил' Турчина, мисли љубо, кога тебе драго“. И она у тој ситуацији изабира да помогне Турчину, те покушаваше да убије свог мужа Бановић Страхињу. Није га убила, већ га је само ранила, али је Бановић Страхиња ипак успео да савлада Турчина. Она тада опет покуша да побегне од њега Турцима, али ју је он ипак стигао и одвео у Крушевац у дом њеног оца Југ Богдана. Кад су јој отац и браћа сазнали шта је учинила, како је у борби покушала да помогне Турчину и како је ранила свога мужа, они су хтели да је одмах сурово казне за такво неверство, али их Бановић Страхиња у томе зауставља и прекорева, што нису пошли с њим на Косово кад му је помоћ била потребна, а за своју љубу која му је показала толико неверство, каже: „Но сам својој љуби опростио. Помало је таквих јунака, ко што беше Страхињићу бане“.

Видиш у томе да се опрости својој жени, нема никакве срамоте, већ је то израз истинског јунаштва и мало је оних који су кадри за такво јунаштво. Стога одбаци све те мисли које те смућују и угледај се на Бановић Страхињу. А ако пак то ниси вољан да учиниш, онда боље ни не ступај у тај брак, како не би тој жени живот упропастио својим неопраштањем и сталним пребацивањем. У том случају, буди спреман да и сам поднесеш тако строг суд, јер Господ каже у Јеванђељу: „Каквим судом судите, онаквим ће вам се судити; и каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити“. Ако дакле ти не опрашташ за такав пад, онда се добро пази да се теби шта тако не догоди, јер се ни теби неће опростити твој пад. Нека ти Господ подари мир у души и нека те умудри да донесеш добру одлуку.
 

Повезане вести

Одговор духовника