Ако се одрекао своје мајке, како онда може да је наследи? У том случају он наслеђује неку жену са којом није у сродству. Ако он није ништа наследио од оних којих се одрекао, онда немаш ни ти шта да наслеђујеш од њих.

Ако је он ипак примио какво било наслеђе од њих, онда ми се чини да се у томе огрешио о
своје сроднике. Пред законом је вероватно имао право да тражи део наследства, али пред
Богом, није. Сем ако се није покајао за то одрицање и од својих сродника и од њих добио
опроштај за то. Ако се јавно одрекао, претпостављам да би било потребно и да се јавно
покаје за то. Ако то није учинио, или му нису опростили, а он се ипак дрзнуо да тражи
наследство, онда се тиме огрешио о остале сунаследнике који се нису били одрекли сродства.
Ако је дакле твој отац учинио грех према својим сродницима узевши део наследства који
би по правди требало да припадне њима, онда ти понављаш његов грех ако наслеђујеш од
њега оно што је он на неправедан начин стекао. Ако желиш да ствари исправиш, врати
наследство потомцима оних који се нису били попут твог оца одрекли преко новина своје
породице. С обзиром на твоју ситуацију самохране мајке, то вероватно није лако изводљиво.
Ипак, то је правац у коме треба да размишљаш о својој будућности. Ако ти не можеш да то
испуниш, барем поучи своју децу да они не наследе од тебе ништа од онога што си ти од свог
оца наследила. У осталом, помоли се Богу да ти помогне да те ствари исправиш, и верујем да
ће ти Бог у томе помоћи.

Можда ти твоји даљни сродници нису заинтересовани за то што си ти наследила од свог
оца. Понуди да од њих откупиш то наследство, или да им даш нешто у замену. Ако ништа од
овога не можеш да учиниш, барем се покај пред Богом што си себе довела у такву ситуацију.
Бог види твоју ситуацију и твоју добру намеру, па ће те сачувати од штетних последица тог
греха. Уз покајање, наравно учини све што је у твојој моћи да се тај грех поправи. Кад ти
учиниш све што можеш, Бог ће учинити оно што превазилази твоје људске моћи и тако ће
загладити последице тог греха. Ипак Бог, неће то учинити, све докле најпре ти не учиниш
онолико колико ти можеш.

Ово  се све  односи  на  имовинско  материјални  део  твог  проблема.  Што  се пак  тиче
међуљудских односа са потомцима оних сродника твог оца којих се он одрекао, ако желиш да
и ту ствари поправиш, ступи у контакт с њима. Немој им се наметати, али им на неки начин
искажи своје покајање и понуди им своју добру вољу да им помогнеш колико год будеш
могла у ономе у чему и ако им твоја помоћ буде била потребна. Ако неки од њих буду желели
да се с тобом друже, већ си нешто поправила у односу на ситуацију коју је оставио твој отац.
Ако   пак   нико   од   њих   не   покаже   било   какву   жељу   да   се   с   тобом   дружи,   онда   немој
инсистирати.  Упути своју децу да и они буду спремни да се друже и да колико могу буду од
помоћи тим својим даљним сродницима и њиховим потомцима. Можда ће се у генерацији
твоје деце тај проблем решити, и у томе ће бити и твог доприноса. Но, како год то било, твоје
је да понудиш добру вољу, а на њима је да ту добру вољу препознају и цене.
Тако ћеш исправити грешке својих предака, који су на неки начин и твоју савест упрљали.
Ту нема никакве мистике. Ствар је врло једноставна. Ти очисти своју савест покајањем и
спремношћу да колико је у твојој моћи исправиш последице греха твог оца и тиме ћеш у
потпуности бити слободна од било каквог наследног греха. Никакво проклетство после тога,
неће имати утицаја на тебе и твоју децу. Буди сигурна да си пред Богом и пред својом
савешћу одговорна само за своје сопствене одлуке и изборе које начиниш по својој слободној
вољи. Само ако својим избором потврђујеш погрешне изборе твојих предака, само тада си
одговорна за свој погрешан избор, и то не зато што си наследила грех, него што си и сама
начинила  исти  погрешан  избор  као  и  твоји  преци.  Уколико  доносиш  исправне  одлуке,
исправне изборе, онда ни за какав њихов грех не може кривица пасти на тебе.
Нека ти Бог помогне у тој доброј намери.