ТВ Храм

Током 19. века српски народ је живео на простору Османског царства под јурисдикцијом Васељенске патријаршије, на тлу Хабзбуршког царства под јурисдикцијом Карловачке митрополије, а део на тлу младе српске кнежевине, а потом краљевине где столује Београдска митрополија, што је самим тим довело до различитих културних идентитета. На тлу Карловачке митрополије, у класицистичком маниру, на иделима бечке академије ради Арсеније Теодоровић. У том периоду,  почетком 19. века ствара и Павел Ђурковић, Михаило Живковић и др. У српску кнежевину тада долазе разни уметници с простора Балкана, а долазе и сликари познатији као зографи, који раде у нешто традиционалнијем маниру. Од њих се издвајају Јања Молер, Никола Јанковић, Дичо Зограф и др. Посебно се издвајају сликари који стварају у духу такозваног назаренског сликарства као што су Димитрије Аврамовић, Јован Поповић, Јован Клајић и др. Свакако би требало посебно поменути и личност Константина Данила, који ствара у назаренском, али и маниру бидермајера.

Српска графика се у 19. веку развија као наставак графике 18. века и иконографски се није значајно мењала. Приказиване су сцене из циклуса Великих празника, Чуда и Страдања Христових, затим прикази светитеља и сцене из њихових житија, као и ведуте манастира, историјске теме и српски светитељи. Графика је била изузетно тражена, али и доступна, па је комуницирала с великим бројем људи. Најзаступљенију технику бакрорез, заменила је појава литографије од 30-их до 60-их година 19. века, у којој се посебно истакао Анастас Јовановић.

Кроз историју српске црквене уметности води нас историчар уметности Сњежана Орловић са својим гостима, најзначајнијим именима из области историје уметности, историје, архитектуре, теологије, књижевности и музике.

У емисији учествују:

Мср Милица Цицмил, историчар уметности

Проф. др Игор Борозан, историчар уметности