ТВ Храм

Веома значајан период за црквену музику и појање код Срба представља епоха Српске деспотовине. Реч је о периоду високих културних домета и економског и културног процвата. Деспот Стефан Лазаревић се и сам бавио књижевношћу, и много је полагао на образовање и духовни живот, градио је и обнављао цркве, а музика је свакако била неизоставни део. У време када турска војска напада са свих страна и када прети слом хришћанске цивилизације, многи учени људи долазе из Византије на наше просторе где настављају живот и деловање. Осим угледних музичара из Византије у градове Српске деспотовине тада пристижу и поједини рукописи. Ово нам говори да Србија у то доба поред осталих уметности, подиже ниво и црквеног појања.

Извори из XV века доносе нам имена тројице музичара и писара који су поред имена ставили придев Србин, како би нагласили своје порекло. Јеромонах Исаија Србин, настојатељ манастира Матеич, аутор је знаменитог зборника који се чува у Атинској библиотеци. Зборник садржи композиције и кир Стефана Србина, који је био доместик стациониран на двору Ђурђа Бранковића у Смедереву, али и Николе Србина о коме данас најмање знамо. Ови аутори црквене музике, оставили су нам дела изузетне лепоте.

Кроз историју српске црквене уметности води нас историчар уметности Сњежана Орловић са својим гостима, најзначајнијим именима из области историје уметности, историје, архитектуре, теологије, књижевности и музике.

У емисији учествују:

проф др. Даница Петровић, музиколог

проф др.  Предраг Ђоковић, музиколог и музички педагог