Владица говори о томе како памти оца, о његовом пореклу и детињству, као и о школовању и професионалној војној каријери. Посебан осврт саговорници праве на Владанов јуначки подвиг и погибију 25. јула 1998. године код Ораховца, након што је спасао тројицу војника.
Уз подсећање на речи Светог Варнаве Хвостанског о музици као милозвучном Говору и Откривењу Божијем, првој утехи након изгнаства из Раја, тајном говору душе и својеврсној молитви, Владица као диригент, композитор и пијаниста сведочи колико јој је вера помагала у одрастању без оца.
