ТВ ХрамШумадија је највећа субрегија средње Србије. Иако је смештена у срцу Србије њене границе нису јасно оцртане. Ако би морале да се повуку могли би да кажемо да су на северу њене међе Сава и Дунав, на истоку кривудава Велика Морава, на југу Западна Морава, на западу Колубара и речица Љиг. Од запада према истоку наслањају се једна на другу историјске области, данас мање или више заборављене и запуштене: Качер – брдовити предео око Љига, Белановице и Рудника, Јасеница – од изворишта на Руднику до ушћа у Велику Мораву.
Донекле је засебан некадашњи Орашачки срез (Аранђеловац) који са Опленачким (Топола) гради језгро државотворне Шумадије. На северу, у делу тока Дунава лежи Подунавље са градом Смедеревом – некад, а и данас познат воћарско-виноградарско-повртарски крај. Космај обухвата широку територију око ове планине, до близу Београда. Јасеница се наслања на Лепеницу која у свом току обухвата и Крагујевац. Левач са средиштем у градићу Рековцу је област чија су прва села по легенди опустела после Косовског боја, а данас је најнеразвијенији део Шумадије, озбиљно захваћен белом кугом и таласима исељавања младих. Многим песмама опевана област Гружа, издужена, пружа се до надомак Чачка и Краљева.
ТВ Храм
На истоку се, дуж најдуже српске реке, простире плодно Поморавље. Сваки од ових области и варошица, сваки крајолик и виногорје, свака планина и река, имају свој особен дух и историју. Од прве половине 18. века све чешће се користи назив Шумадија за „комад“ како је Вук Стефановић Караџић говорио „између Мораве и Колубаре“. Шумадија је име добила по густим и непроходним шумама којима је покривена нарочито у 16. и 17. веку. Шуме су се одржале и доцније, а овај предео препознатљив је по њима и данас. У литератури, путописима и народном предању из тог времена шуме су незаобилазан детаљ. Ту карактеристику потврђују и записи из доба Грка и Римљана. У Шумадији од вајкада живи честито и вредно становништво чије су жуљевите руке искрчиле шуме и поново створиле обрадиво земљиште. Уједно на том простору стварала се историја целокупног српског народа. Оно што је за српску средњовековну историју била Стара Рашка, Косово и Метохија и Македонија, то је за нововековну српску државу Шумадија. Бројни манастири, цркве брвнаре, црквишта и записи сведоци су тога. На њеном тлу живели су и живе бројни научници, лекари, уметници, спортисти и бистра деца којимаплодна поља, пропланци, потоци и реке, шљивици и виногради у зеници ока стоје.
Наша жеља је да у серијалу представимо сва места Шумадије, њихове домаћине и домаћице, децу, младе људе, привреднике, историју, веру и традицију, демографију, храну и пиће,коло и музику. Обилазићемо куће, штале, воћњаке и винограде, разговараћемо са свештеницима, монасима и учитељима, зауставићемо се испред задружног дома да сазнамо новости са поља.
Вредне руке домаћица правиће нам слатке и слане посластице, док ћемо пећи ракију и правити вино са домаћинима. Уживаћемо у поју птица и мирисати суво покошено сено. Пчелари ће нам приказивати кошнице, а деца рецитовати песме. Трудићемо се да у педесетоминутним емисијама прикажемо ведре људе у неколико серијала и створимо својеврсне лепе вести из Србије.
