Час историје - Краљевић Марко - еп и историја - Уторак у 20.30

Цар Стефан Урош V Немањић, у историјским списима свуда је описиван бираним речима. Када је наследио престо свога оца, цара Душана, имао је око 19 година и мало државничке снаге. Високо племство у почетку било је одано младом цару, али је побуна његовог стрица Симеона, који се 1356. године прогласио за цара Епира и Тесалије променила стање. Убрзо су се од централне власти одметнули, мајка, царица Јелена, ујак Јован Асен, кнез Војислав Војиновић и Балшићи. Рашка властела, која је до 1363. године подржавала цара Уроша изгубила је свој утицај у држави. Распад царства био је неминован. Пределима од Скопља до Призрена са центром у Прилепу управљао је Вукашин Мрњавчевић док је Серском облашћу управљао његов брат, Угљеша. Уздизање Мрњавчевића погоршало је ионако лоше стање међу српском властелом. У ноћном нападу османске војске 26. септембра 1371 године на реци Марици, српска војска под командом браће Мрњавчевића доживела је пораз. Српска погибија била је страховита, најбезглавија у целој нашој прошлости. Година 1371. представља једну од најсудбоноснијих у историји Србије и Балкана. Неколико недеља касније, под неразјашњеним околностима преминуо је последњи директни наследник лозе Немањића, ктитор манастира Матејче, цар Урош. Посебно место у српској историји и књижевности заузима краљ Марко Мрњавчевић, син краља Вукашина. О његовој улози у српској историји, да ли је учествовао у Косовском боју, како је о њему изграђен еп у емисији Час историје говори мр Марко Алексић, археолог.