Црквени календар за петак 27. 01. 2023.

СВЕТИ САВА - Први Српски Архиепископ

Свети Сава

Син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169. године. Као младић жудео за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав. Немања последује примеру сина, те и сам дође у Свету Гору, где се замонаши и умре као монах Симеон. Сава је издејствовао код цара и патријарха независност Српске цркве, и постао први архиепископ српски. Подигао је, заједно са оцем својим, манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској. Путовао је у два маха на поклоњење светињама у Светој Земљи. Мирио браћу своју, завађену око власти; мирио Србе са суседима њиховим, и стварајући Српску цркву, стварао је кроз то српску државу и културу. Уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добру свих, због чега је и био поштован и вољен од свих Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу државе српске. Скончао у Трнову у време цара Асена, разболевши се после службе Божје на Богојављење, 12. јануара 1236. године. Тело му пренео краљ Владислав у манастир Милешеву, одакле га Синан-паша дигне и спали на Врачару у Београду, 27. априла 1594. године (в. 27. април).

Тропар (глас 3):

Пути воводјашчаго в жизањ, наставник и первопрестолник и учитељ бил јеси; первјеје бо пришед, свјатитељу Саво, отечество твоје просвјетил јеси и порадив тоје духом свјатим, јако древа маслинаја в мислењем раји насадил јеси всеосвјашченаја твоја чада. Тјем јако апостолом и свјатитељем сопрестолнак, чтушче тја молим: моли Христа Бога даровати нам велију милост.


Преподобни мученици Оци Синајски и Раитски

Преподобни мученици Оци Синајски и Раитски, побијени од Сарацена, један у IV а други у V веку.

Свети Иларије, епископ поатијски

Ватрен борац против јереси Аријеве на Западу. Много је страдао због одбране Православља. Написао више списа, од којих је најважнији спис о Светој Тројици. Упокојио се у Господу 362. године.

Света Нина, просветитељка Грузије

Сродница светог Ђорђа великомученика и Јувенала, патријарха јерусалимског. Пошто јој се и отац и мајка, племићи кападокијски, замонаше, то она би васпитана под надзором патријарха Јувенала. Чувши за народ грузијски, девица Нина је одмалена желела да пође у Грузију и покрсти Грузијанце. Јавила јој се Пресвета Богородица и обећала јој да ће је одвести у ту земљу. Када јој Господ отвори пут, млада Нина заиста оде у Грузију где за кратко време стече велику љубав народа. Успе да покрсти цара грузијског Мириана, његову супругу Нану и њиховог сина Бекара, који после ревносно помагаху мисионарски рад Нини. Нина је успела да за живота прође сву Грузију и углавном да преведе сав народ у веру Христову, и то баш у време страшног гоњења хришћана од стране цара Диоклецијана. Одморила се од многих трудова својих и упокојила у Господу 335. године. Гроб јој се налази у Самтаврском храму. Чинила многа чудеса и за живота и по смрти.

Девица прекрасна, благородна Нина. 
Постаде Промислом апостол Грузина. 
Упркос гоњењу цара Дуклијана, 
Она крстом крсти цара Мириана 
И ЖСНУ му Нану и сина Бекара, 
Кроз њих и сав народ и цвет од главара. 
Све их крсти крстом Божијега Сина, 
Светитељка Нина, апостол Грузина. 
Од детињства Нина Бога је молила 
Ђул—Грузију да би она покрстила. 
Што молила Бога Бог joj благи дао: 
Из Нинине руке крст je засијао 
Питомој Грузији, где се и сад сија. 
Где Нинина рука и сад благосиља. 
Тамо гроб је Нинин, над њим храм се блиста 
Славећ, свету Нину, и Господа Христа. 

РАСУЂИВАЊЕ

Ако ти се понекад догмати вере учине тврдом храном, то постарај се да прво испуннш догмате морала хришћанског, па ће ти се отворити разумевање за догмате вере. Радознало испитивање ствари високих, без труда око поправке свога живота. не доноси никакве користи. Некада монаси мисирски расуђивали о Мелхиседеку, па не могући доћи ни ди какве јасности о тајанственој личности овога древног цара и првосвештеника, позваше Авву Коприја на свој збор и упиташе га о Мелхиседеку. Чувши то. Коприје се три пута удари по устима и рече: "Тешко теби, Коприје! напустио си оно што ти је Бог наредио да радиш, а испитујеш оно што Бог од тебе не потребује." Чувши ово, монаси се застидеше и разиђоше. Златоуст пише: "И ако праве догмате држимо, а о владању не бринемо, нећемо имати никакве користи; исто тако ако се о владању бринемо, а праве догмате пренебрегавамо, ништа корисно нећемо добити за наше спасење. Ако хоћемо да се геене избавимо и царство задобијемо, треба да смо украшени од обе стране: и правотом догмата и чесношћу живота". 

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам милосрђе Господа Исуса и то: 
1. према грешницима и болесницима, 
2. према народу, који беше збуњен као стадо без пастира, 
3. према роду човечјем уопште, ради кога се дао распети. 

БЕСЕДА
о визији невидљивога света 

Ми не гледамо на ово што се види 
него на оно што се не види (II Кор. 4, 18) 

Ми видимо овај свет материјални и пролазни, али ми гледамо на онај свет духовни и бесмртни. 
Ми видимо весеље земаљско, често испрекидано плачем и уздасима, и на крају увек завршено смрћу, али ми гледамо на радост духовну, међу ангелима и светитељима Божјим на небесима, на радост беспрекидну и вечиту. 
Ми видимо патње и неуспехе праведника у овом животу, но ми гледамо њихову славу и торжество у ономе свету. 
Ми видимо многе успехе, и славу и чест неправедника у овом животу, но ми гледамо њихов пораз, осуду и муку неисказану у вечности. 

Ми видимо Цркву Божју често понижавану и гоњену у овоме свету, но ми гледамо њену крајњу победу над свима противницима и супостатима, видљивим и невидљивим. 
Ми видимо, браћо, насилнике и отмичаре често као властодршце и богаташе у овом веку, а светитеље као ниште и потиштене и заборављене, но ми гледамо једно друго царство, у коме ће светитељи царовати, без иједног, иједног насилника и отмичара, Царство Божје, вечито безгрешно и бесмртно. 
О Господе многотрпељиви и многомилостиви, отвори нам вид духовни, да бисмо видели оно што нас чека после овог кратковременог живота, и да бисмо се потрудили да испунимо закон Твој. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Meceчни календар

Дан Нови Стари Празник
недеља 01. јануар 18. децембар Свети мученик Бонифатије пост
понедељак 02. јануар 19. децембар Св. Игњатије Богоносац; Св. Данило, Други Арх. српски (Претпразништво Рождества) пост
уторак 03. јануар 20. децембар Света мученица Јулијана; свети Петар Кијевски пост
среда 04. јануар 21. децембар Света великомученица Анастасија пост
четвртак 05. јануар 22. децембар Светих 10 мученика Критских; Преподобни Наум Охридски - Туциндан пост
петак 06. јануар 23. децембар Света преподобномученица Евгенија - БАДЊИ ДАН пост
субота 07. јануар 24. децембар +++ РОЖДЕСТВО ХРИСТОВО - БОЖИЋ
недеља 08. јануар 25. децембар +++ САБОР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
понедељак 09. јануар 26. децембар +++ СВЕТИ ПРВОМУЧЕНИК И АРХИЂАКОН СТЕФАН
уторак 10. јануар 27. децембар Светих 20.000 мученика Никомидијских
среда 11. јануар 28. децембар Светих 14.000 младенаца Витлејемских
четвртак 12. јануар 29. децембар Света мученица Анисија
петак 13. јануар 30. децембар Преподобна Меланија Римљанка и други
субота 14. јануар 31. децембар Обрезање Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа
недеља 15. јануар 01. јануар Преподобни Серафим Саровски и Свети Силвестар
уторак 17. јануар 03. јануар Сабор светих седамдесет апостола
среда 18. јануар 04. јануар Свети Теопемт и Теона - Крстовдан пост
четвртак 19. јануар 05. јануар Богојављење Господње
петак 20. јануар 06. јануар Свети Јован Крститељ
субота 21. јануар 07. јануар Свети мученици Јулијан и Василиса
недеља 22. јануар 08. јануар Свети мученик Полиевкт и други
понедељак 23. јануар 09. јануар Свети Григорије епископ Ниски и други пост
уторак 24. јануар 10. јануар Преподобни Теодосије Велики и други
среда 25. јануар 11. јануар Света мученица Татијана и други пост
четвртак 26. јануар 12. јануар Свети мученици Ермил и Стратоник
петак 27. јануар 13. јануар СВЕТИ САВА - Први Српски Архиепископ
субота 28. јануар 14. јануар Преподобни Павле Тивејски
недеља 29. јануар 15. јануар Свети апостол Петар
понедељак 30. јануар 16. јануар Преподобни Антоније Велики пост
уторак 31. јануар 17. јануар Свети Атанасије Велики, архиепископ александријски пост