Преподобни Јован Касијан
Овај велики духовник родио се у Риму од родитеља славних. У младости изучи све науке светске, нарочито философију и астрономију. Потом се сав предаде изучавању Светога Писма. Простирући се од добра на боље и желећи све виши степен савршенства, Касиан оде из Рима у Цариград, да лично чује и види светог Јована Златоуста. Златоуст га поучи и посвети за ђакона. Користивши се много мудрим Златоустом, Касиан се упути даље на Исток, да се још више научи и усаврши. Највише се задржао у Мисиру, у Нитрији, међу чувеним духовним атлетима, од којих се научио вежбању у свакој добродетељи. Напокон се врати опет на Запад, и настани се у граду Марсељу. Ту основа два манастира, један мушки и један женски. На молбу монаха написа Касиан више списа, од којих је нарочито користан за љубитеље духовног живота: "Осам књига о борби против осам главних страсти". Врло му је важан спис против јеретика Несторија. Овај спис написа Касиан на молбу архиђакона Лава. Послужи верно Господу и обогати многе мудрошћу па се пресели у вечни живот 435. године. Мошти светог Касиана и данас почивају у Марсељу.
Тропар (глас 8):
У теби се, оче, сигурно спасе боголикост, јер си примивши Крст, следио Христа. Делима си учио презирати тело, желећи више за душу ствари бесмртне, зато и са Анђелима, Свети Јоване, радује се дух твој.
Преподобни Варсонуфије
Родом из Палестине. Рођен као незнабожац он се крсти у осамнаестој својој години и одмах замонаши добивши име Јован. Када се прочу због свога добродетељног живота, би изабран за архиепископа у Дамаску. Но он не оста дуго на том положају. Жудећи са усамљеним духовним подвигом, он тајно напусти Дамаск и оде у пустињу Нитријску. Ту се пријави као монах Варсонуфије, и одмах доби као послушање да буде водоноша манастирски. Негдашњи архиепископ с радошћу прими то послушање. Својим умним расуђивањем, кротошћу и вредноћом Варсонуфије ускоро постаде узорити пример свима монасима. Тек пред његову смрт би откривено монасима ко је био Варсонуфије. И тако овај светитељ послужи својим примером за укор гордим и властољубивим, а за утеху смерним и кротким. Упокојио се мирно и преселио ка Господу 457. године.
Осим страшних страсти Касиан исчисли
И Девсто јоште - нечисте помисли.
Прождрљивост прво у пићу и јелу.
Па блуд, отров други и духу и телу,
Среброљубље - оков што за метал веже.
Гнев - 'мраз људског срца, што леди и стеже.
Печал - црв несити што душу разједе,
Униније - дремеж што смрт души преде,
Сујетљивост - змија, змија многоглава.
Свуд је и нигде је - прикрива је трава,
Гордост - мач дворезни што сече и руби,
И младе и crape немилосно губи.
И младиће чиле, охоле због снаге.
И духовне старце, самим себи драге.
Од свих ових страсти Бог нам je одбрана
Молитвама светим светог Касиана.
РАСУЂИВАЊЕ
Св. Јован Касиан пише о борби с духом блуда овако: "Борба с духом блуда, борба је љута, дужа од других, свагдашња и само од малог броја људи потпуно к победи приведена. Ова се борба почиње с првог зрелог узраста и не престаје све док се остале страсти не победе. У овој борби потребно је двојако оружје. За достигнуће савршене и чисте целомудрености није довољан само телесни пост (премда је он пре свега нужан), потребна је уз то и сокрушеност духа н неодступна молитва против овога најнечистијег духа; за тим непрестано поучење из Св. Писма уједно с умним деловањем, затим труд телесни и рукодеље, које задржава срце од блуђења и повраћага к себи, а изнад свега дубока и истинска смерност, без које се никада и ни над којом страшћу не може задобити победа. Победа ове страсти условљена је савршеним очишћењем срца, из кога по речима Господа истиче отров и ове болести. Јер од срца излазе помисли зле ... прељубе, курварства итд. (Мат. 15, 19)... Треба имати постојану смерност у срцу и трпљење, као и пажљиву предохрану себе у току дана од гнева и осталих страсти. Јер уколико у нас уђе огањ гнева, утолико лакше после проникава у нас жар похоти."
Интересантно је да и многи други велики духовници доводе у узрочну везу страст гнева и страст блудне похоти, из чега следује да су гневници највећи похотљивци.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као будног стражара над црквом Својом (Мат. 28, 20) и то:
1. како Он бди над целим створеним светом, а нарочито над
црквом Својом, крвљу стеченом,
2. како Он бди над сваком крштеном душом као вртар над усевом својим,
3. како он кроз тишину и кроз буру води цркву Своју, водећи је
крајњој победи,
4. како Он бди и над мојим животом, да узрасте и узида се у
царство Његово вечито.
БЕСЕДА
о живом присуству Христовоме
Ја сам с вама у све дане до свршетка вијека (Мат. 28, 20)
Ево утехе над утехама!
Ево утехе за оне које бура ломи! Нека се само сете: ту је Христос поред њих, и нека се не боје. Он је крманош.
Ево утехе за оне који старе! Нека не губе из вида, да Христос с њима путује кроз време све до у вечност у вечну младост, и нека уду спокојни.
Ево утехе за оне које људи муче! Нека не мисли да су остављени, јер Христос је уз њих у свима мукама, и на суду, и у тамници. и ека се радују. Он је судија.
Ево утехе за оне које зли духови узнемирују! Нека појме, да је Христос. победилац злих духова, на њиховој страни, и нека се крепе. Он је Победилац.
Ево утехе за све оне који траже светлост правде и истине! Нека верују, да је Христос ближи души њиховој од очију њихових, и нека се држе Његовог руководства. Он је светлост.
О браћо моја, ваистину, Христос је непрестано с нама као светлост што је непрестано са очима које гледају. Но о жалости наше, како су очи наше душе затворене, те узалуд се светлост труди да се сретне са зеницом вида нашег! О туге и жалости наше, када ми нисмо са Христом!
Он иде у сусрет нама — идемо ли ми у сусрет Њему? Он хоће с нама — хоћемо ли ми са Њим? Ако хоћемо утеху, ми морамо бити са Њим у све дане до свршетка нашега века.
Господе, утехо наша једина, не остави нас! Теби слава и хвала вавек. Амин.