Верном народу после прочитаног Јеванђеља, обратио се пастирским словом отац Ђорђе, рекавши:
„Свети апостол Павле, као један од огњених следбеника Господа нашега Исуса Христа, својим речима обраћа се, не само својим савременицима, већ и свима нама који смо кроз векове примили веру у Христа. Ту веру примамо кроз свето крштење, јачамо је кроз Свете тајне, а изграђујемо и усавршавамо кроз лични однос са Богом, кроз молитву, подвиг и љубав према ближњима. Тако неприметно растемо из славе у славу, све више се везујући за Христа, све присније и дубље. Баш као што пева свети Јован Дамаскин у Пасхалном канону: „Дај нам да се што присније причешћујемо Тобом у незалазном дану Царства Твога.“ А то Царство долази нам већ сада, данас, и сваки пут кроз Свету Литургију овде, у историји. Зато и цар Лазар сагледава свој живот, и живот свог народа, управо из те перспективе вечности. Вођен таквим погледом, изговорио је речи које и данас потресају срце сваког православног Србина: „Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека“. И све то што сагледавамо, видимо и у данашњем Јеванђељу по светом Јовану, у којем нас сам Христос упозорава да нам је страдање загарантовано. Драга браћо и сестре, свако од нас од малена слуша о Видовдану – велике, дубоке и потресне речи. Тај празник је за нас непресушна инспирација за живот, за радост, за храброст и за свест о томе ко смо и шта смо. Господ наш Исус Христос кренуо је на Голготу и Своје распеће не као побеђени, већ као победник. Зато на Његовом Крсту за нас православне стоји натпис: Цар Славе. Христос је на Голготи извојевао победу за све нас, да би нам даровао вечни живот. По истом том опредељењу, и цар Лазар креће на Косово да се покаже ко је вера, а ко је невера, да се види ко је наследник и носилац вере Христове и српског рода. Управо зато Лазарево опредељење називамо Косовски завет. Зато је добро и свето славити Видовдан, не само једном у години, већ се свакодневно огледати у личности и делу светог кнеза Лазара и свих његових следбеника, оних који су пошли за Небеско Царство, да Крстом часним бране слободу златну”, истакао је отац Ђорђе у својој беседи.
На крају свете Литургије, братство Храма је освештало славске дарове — кољиво и славски колач. У присуству сабраног народа, након молитве благодарења, свечано је преломљен колач, као знак јединства и заједничарења у Христу.
Молитвено учешће у светом евхаристијском сабрању узео је и многобројни верни народ, а лепоти богослужења допринело је појање Појаца.
