Његовој Светости су саслуживали протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског, јереј Томислав Крчмар и ђакон Василије Перић.
У свечаном чину молитвено учешће су узели домаћин славе, градоначелник г. Александар Шапић, председник Владе Републике Србије др Ђуро Мацут, представници традиционалних цркава и верских заједница, чланови дипломатског кора и посленици из јавног живота српске престонице. Честитајући славу градоначелнику Шапићу и свим Београђанима, Светејши Патријарх је поручио:
- Драга браћо и сестре, нека нам је срећан и благословен данашњи дан и данашњи празник. Ми славимо Вазнесење Господње, а то је слава града Београда. И нема лепшег избора за славу било чију, а камоли славу престоног града једног народа. Вазнесење Господње је празник који слави Узношење Господа Христа који се родио као човек, који је живео међу нама људима, који је понео све оно што је људско осим греха, који је страдао, који је погребен, који је васкрсао из мртвих и узнео се на небо.
То његово Узнесење не значи да је отишао од нас, вративши се и враћајући се своме Оцу, него је заједно са собом понео и нас и у исто време остао са нама кроз Свету Цркву и нама остао доступан и овде и тамо кроз свету Литургију. И нема веће утехе и веће радости да смо у заједници са Богом свугде и на сваком месту, да имамо ту могућност да се хранимо свим оним што је Његов благослов и Његова благодат. И нема веће радости и утехе за човека од могућности да имајући ту заједницу са Богом гради заједницу један са другима и истовремено да може да разуме и шапат, и глас, и говор творевине Божје, да разуме да је све створено да служи Богу, да служи творевини, да служи човеку и да у том служењу може да се радује сусрету.
Истовремено, благослов Божји је посебан на данашњи празник, јер смо једино што је остало после спаљивања моштију Светог Саве, а то је рука његова, донели да буде са нама ових дана у Београду. Донели смо руку која је љубоморно чувана кроз векове у страху да опет неће доћи нека сила која се противи добру, која се противи управо тој чињеници да не можемо бити слуге Божје ако не служимо једни другима и не препознајемо да смо једни другима потребни, да смо једни другима браћа. Та рука је дошла да нас благослови, јер нам је благослов Светог Саве потребан. Дошла је да нас увери да нас и даље води и да нам покаже пут, а то није пут други и другачији од пута Христовог, који започиње речју Христовом и завршава се истим речима и истим позивом, а то је позив на покајање. Без покајања нема истинског и правог човека, а покајање није ништа друго него понирање својим духовним погледом у своју душу и у своје срце и труд и молитва Богу да све што је било каква мрља на нашој души, сваки грех и свако зло Бог ишчупа и отклони из нашег срца и из наше душе.
Истовремено, покајање подразумева да понирући у себе знамо да баш због тога што у сваком од нас има мрља, имамо потребу да тражимо опроштај од Бога и једни од других и имамо задатак да праштамо свако свакоме све. Свети Сава је дошао међу нас да нас подсети на оно што је одувек и заувек потребно, а ми знамо да је нама то данас насушна потреба.
Нека би Господ дао да је благословен данашњи дан, да руком Светог Саве свако од нас добије благослов Божји, да има здравља, да има мира у себи, да има мира међу собом и да има свако од нас љубави у себи и љубави једни за друге. Срећна слава, градоначелниче Вама, Вашим сарадницима, али и свим Београђанима. Срећна слава читавом нашем народу. Срећан празник свим људима добре воље. Нека сте благословени.
