Молебану су присуствовали Преосвећена господа Епископи: крушевачки Давид и ремезијански Стефан, председник Републике Србије г. Александар Вучић, председник Републике Српске г. Милорад Додик, председник Владе Републике Србије г. Милош Вучевић, председник Владе Републике Српске Радован Вишковић, председник Народне скупштине Републике Српске г. Ненад Стевандић, представници српских странака из Црне Горе, министри у Владама Републике Србије и Републике Српске.
У обраћању, Патријарх Порфирије је рекао:
Уважени господине Председниче,
Сабрали смо се у нашем заветном Спомен храму Светог Саве да се помолимо пред Ваш пут у Њујорк, где у Уједињеним нацијама велике силе света намеравају да донесу резолуцију о такозваном геноциду у Сребреници. Сматрамо то неистином и неправдом у односу на српски народ.
На свом крстоносном путу кроз сву своју бурну историју наш страдални народ је смирено и достојанствено носио свој крст. Понели смо га и у Првом светском рату када смо, у односу на број наших сународника, били међу највећим страдалницима света. Крстоносни ход се наставио и у Другом светском рату, када је, у Независној Држави Хрватској, која је обухватала и Босну и Херцеговину и протезала се све до града Земуна, наш народ страдао као мало који народ света по броју жртава и по начину страдања. Исто тако у окупираној Србији немачки нацисти су после школских часова убијали чете ђака у једном дану. Живот једног егзекутора вредео је као сто наших живота.
Страдали смо у сваком засеоку, селу, граду. Истинитост тога страдања нису морале да потврђују наметнуте аморалне резолуције: њих су сведочила сама страдања, без лажних сведока у лицу непосредних потомака и посредних следбеника извршилаца стварног геноцида.
Нажалост, свет у којем живимо заборавио је геноцид над српским народом у двадесетом столећу, као и у вековима који су му претходили. Свако друго брдо на местима где живе Срби својеврсна је Голгота. Теши нас и успокојава чињеница да припадамо народу који је у годинама мира, које су долазиле после страшних времена смрти, следећи Јеванђељу Васкрслога Христа на којем је утемељен, праштао дужницима својим, а са припадницима других народа желео и настојао да изгради бољу и заједничку будућност.
Због тога данас снажно подижемо свој глас и указујемо на апсолутну неистину и покушај небивалог историјског ревизионизма, у којем се настоји да простом инверзијом српски народ, жртва вишеструких геноцида и етничког чишћења, буде проглашен за починиоца геноцида. Не умањујемо размере злочина у Сребреници, али, као православни Срби, не прећуткујемо ни злочине над српским народом у околини Сребренице. Нажалост, на те злочине по српским селима у којима су затиране целе породице и који су се континуирано дешавали од 1992. до 1995. године, не обазиру се предлагачи резолуција. По њима, постоји ексклузивно право на жртву и бол. По нама, све невине жртве су невине жртве, биле оне муслиманске или хрватске или пак српске, што „мудро” прећуткују савремени ревизионисти и непријатељи историјске истине, који двоструким аршинима селективно додељују ексклузивно право на бол и жртву. На тај начин остављају свима нама који живимо на овим просторима камен спотицања за будућност.
И овом приликом, када се као народ налазимо на искушењу на највећем међународном форуму, молимо се да вам Бог да снаге, мудрости и одлучности да достојанствено и аргументима на најбољи могући начин заступате наш народ о да сведочите истину да су све жртве ратова на овим просторима једнако вредне поштовања и молитвеног сећања. То је један од неопходних предуслова за мирну будућност међу људима и народима на овим просторима.
Нека Вас Бог благослови. Христос васкрсе!