![](/data/images/2024-02-15/36436_46_f.jpg?1707997889)
![](/data/images/2024-02-15/36437_28_f.jpg?1707997894)
![](/data/images/2024-02-15/36438_38_f.jpg?1707997901)
![](/data/images/2024-02-15/36439_112_f.jpg?1707997904)
* * *
Сретење Господње
ТВ Храм
У четрдесети дан по Рождеству донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит. 12, 2—7; Исход. 12,2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Деву Марију не на место за жене него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: сад отпусти слугу Твојега, Господе, јер видјеше очи моје спасеније Твоје. Још рече Симеон за Христа Младенца: гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу. Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, срдити на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. год. у време цара Јустинијана.