ТВ ХрамЊегова Светост Патријарх српски г. Порфирије на празник Ваведења Пресвете Богородице, 4. децембра 2023. године служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Ваведење у Београду, који је данас прославио славу.
Његовој Светости саслуживалo је свештенство и свештеномонаштво, у молитвеном присуству верног народа.
У току свете Литургије, Патријарх Порфирије рукоположио је Жељка Јовановића у чин ђакона.
Говорећи о данашњем празнику, Његова Светост је рекао да се данас открива тајна плана Божијег, открива се какав је наум Божији о људском роду, о нама, јер Пресвета Богородица са свега три године уведена је у храм и посвећена Богу, уведена на место на које је у храму само једанпут годишње улазио првосвештеник да би читао молитву за очишћење, за измирење изабраног народа са Богом. Пресвета Богородица, с једне стране дете, с друге стране девојчица бива уведена у светињу над светињама, бива уведена јер је Она предодређена да буде светиња над светињама, да буде место на којем ће се збити спасење људског рода.
Без молитве ниједно дело које је посвећено било коме не може доћи до свога врхунца и до своје пуноће. Треба служити али свако служење ближњем мора да буде посвећено Богу најпре. Служимо ближњем, јер служимо Богу, зато што хоћемо да будемо блажени како каже сам Господ. Не само да слушамо Његову реч, него и да је држимо потребно је служење ближњем, учествовање у његовом крсту, његовом распећу, као и његовом васкрсењу, али то не може бити остварено без сопственог распећа, то јест без свести о томе да све што јесмо и што чинимо припада Богу, и зато служимо једни другима јер служимо Богу и служимо Богу потврђујући то своје служење служећи ближњем. Пресвета Богородица је најбољи могући пример управо тог целовитог, читавим својим бићем посвећивања себе Богу, а у том предавању Богу стоји супротно оно што је сурвало човека, супротно гордости, самољубљу, славољубљу и среброљубљу, а то је смирење. Смирење које подразумева да и онда када не разумемо, када нам ништа није јасно шта се збива у нашем животу, када нема логике по којој треба да претрпимо неко страдање, гоњење, клевете јер смо све учинили како треба, све по правилима, по закону, по заповестима Божијем и логично би било по логици овога света да очекујемо благослов и благодат, да очекујемо лакоћу и угодан живот, али логика овога света не може да смести у себе логику љубави Божије јер љубав подразумева жртву и распеће, она захтева смирење, нагласио је Патријарх српски.
На крају свете Литургије освештани су славски дарови поводом славе манастира.
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм* * *
Ваведење Пресвете Богородице
ТВ Храм
Када се Пресветој Деви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме. Три дана пута има од Назарета до Јерусалима; но идући на богоугодно дело, тај пут не беше им тежак. Сабраше се и многи сродници Јоакимови и Анини, да узм у учешћа у овој светковини, у којој узимаху учешћа невидљиво и ангели Божји. Напред иђаху девице са запаљеним свећама у рукама, па онда Пресвета Дева, вођена с једне стране оцем својим а с друге мајком. Беше Дева украшена царским благолепним одећама и украсима, како и приличи кћери царевој, невести Божјој. За њима последоваше множина сродника и пријатеља, сви са запаљеним свећама. Пред храмом беше 15 степена. Родитељи дигоше Деву на први степен, а она онда сама брзо узиђе до врха, где је срете првосвештеник Захарија, отац св. Јована Претече, и узевши је за руку, уведе је не само у храм него у Свгатд Свгдтнх^ У Светињу над Светињама. у коју нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње. Св. Теофила кт Охридск и вели, да је Захарија „ван себе био и Богом обузет" када је Деву уводио у најсветије место храма, иза друге завесе, иначе се не би могао овај поступак његов објаснити. Тада родитељи принесоше жртву Богу, према закону, примише благослов од свештеника, и вратише се дому, а Пресвета Дева оста при храму. И пребиваше она при храму пуних 9 година. Док јој беху родитељи живи, посећиваху је често, а нарочито блажена Ана. Када пак родитељи њени беху Богом одазвани из овога света, Пресвета Дева оста као сироче, и не жељаше никако до смрти удаљавати се из храма нити ступати у брак. Како то беше противно и закону и обичају у Израиљу, то она по навршетку 12 година би дата св. Јосифу, сроднику свому у Назарет, да под видом обручнице живи у девствености, те тако и да своју жељу испуни и привидно закон задовољи. Јер у то време не знаде се у Израиљу за девојке завештане на девство до краја живота. Пресвета Дева Марија беше прва таква доживотно завештана девојка, и њој после следоваху у цркви Христовој хиљаде и хиљаде девственица и девственика.
