ТВ Храм / Десет година од освећења Саборног храма у Подгорици - Патријарх Порфирије: У Подгорици је дубоко засађен наш почетак и наш корен (ФОТО/ВИДЕО)

НЕДЕЉА, 15. 10. 2023 - 08:29

Извор: ТВ ХРАМ

Десет година од освећења Саборног храма у Подгорици - Патријарх Порфирије: У Подгорици је дубоко засађен наш почетак и наш корен (ФОТО/ВИДЕО)

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је на светом евхаристијском сабрању у Деветнаесту недељу по Духовима, 15. октобра 2023. године, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици који обележава десет година од освећења.

Његовој Светости саслуживали су Високопреосвећена господа Митрополити: дабробосански Хризостом, црногорско-приморски Јоаникије и Митрополит Крфа, Паксона и Диапонтијских острва Нектарије; Преосвећена господа Епископи: жички Јустин, врањски Пахомије, шумадијски Јован, милешевски Атанасије, диселдорфски и немачки Григорије, рашко-призренски Теодосије, славонски Јован, будимљанско-никшићки Методије и захумско-херцеговачки и приморски Димитрије; свештенство и свештеномонаштво из више епархија, у молитвеном присуству многобројног верног народа.

Обраћајући се сабраном верном народу беседом, Патријарх српски Порфирије рекао је да смо благословени што се налазимо у овом дивном нашем православном храму, који је посвећен Спаситељу и Господу нашем Исусу Христу, што смо сабрани овде у храму који је душа града Подгорице и што смо, сабравши се пројавили и пројављујемо ко смо и шта смо. Пројављујемо да смо народ православне вере, православни хришћани, а исто тако, потврђујемо да је православна вера наш контекст живота и постојања, стваралаштва, међусобних односа, изграђивања духовне културе, што је то простор који је обликовао наш народ кроз векове и кроз историју водио. Српски народ је много векова живео без било какве своје државе, али ниједног тренутка није одустао од себе, није одустао од онога што јесте, од свога идентитета. Никада није напустио своју православну веру и своју православну Цркву и она га је водила и чувала и сачувала до наших дана. Штавише, не само да га је водила и чувала, него је та православна вера била покретач, снага и инспирација плодног, богатог стваралаштва, којим се наш народ српски поноси и коме се диви читав свет.

Данас, иако смо расејани по свету, налазимо се у више држава, постоји једна нит која нас спаја у једно, која нас чини једним, а то је православна Црква и православна вера и докле год смо везани за ту своју веру, ми у исто време, имајући свој православни, хришћански идентитет као темељ, као фундамент, имамо снаге и способности да чувамо, да изграђујемо и развијамо и сваку другу врсту нашег идентитета, а то, ако игде знамо, знамо овде у Подгорици, јер овде је дубоко засађен наш почетак и наш корен. Овде, у овом граду рођен је српски жупан Стефан и одавде дејствујући ујединио је Рашку и Зету, али жупан Стефан, потоњи Свети Симеон Мироточиви јесте и родитељ Светог Саве, првог архиепископа српског, онога који је заједно са молитвама свога оца подигао Светогорску светињу Хиландар и онога који је једанпут за свагда одредио смернице, курс нашега народа. Зато овде, боље него на другим местима, знамо ко смо. Знамо које смо вере и она нас одликује и афирмише, знамо и којим језиком говоримо, знамо и ком народу припадамо. Дакле, вера јесте критеријум, мера нашега постојања, златно правило које нас гради, чини заједницом, чини Црквом, чини народом, али и начин нашег постојања, и то не вера у било шта, не вера у постојање тек негде неког далеког Бога, неке свемоћне силе која управља светом, којој се клањамо, које се бојимо, коју хоћемо да умилостивимо. Наша вера јесте вера у Живога Личнога Бога, Једнога у Тројици Бога, Оца, Сина и Светог Духа и наша вера јесте вера у Оваплоћеног Сина Божијег Исуса Христа, Богочовека који у својој поноћи открива меру Божију нама људима и у исто време открива собом и меру савршенства људског, меру савршеног човека, нагласио је Првојерарх Српске Православне Цркве.

У беседи, Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је рекао да када славимо јубилеј, обично се сећамо и неких догађаја из прошлости, не зато да бисмо отишли у прошлост, као што нам често говоре, него да бисмо сагледали боље Божји промисао који делује у историји, да бисмо боље разумели живот Цркве и да бисмо нашли лакше смисао живота и свега онога што у животу чинимо и радимо. Блаженопочивши Митрополит Амфилохије је био главни иницијатор да Подгорица врати своје старо име, а да се више не зове Титоград. И то је прошло: донесене су одређене одлуке. Али, да би се Подгорица заиста вратила себи, видео је блаженопочивши Митрополит да треба учинити нешто значајно и дошао је на идеју да подиже у Подгорици храм Васкрсења Христовог. Наравно, имао је подршку целе Цркве, посебно светопочившег Патријарха српског, Вашега претходника Павла, који је овде, заједно са васељенским Патријархом и са нашим Митрополитом освештао камен темељац.

И хвала Богу, трудом огромним, бригом и молитвом, и улагањем свега што је имао, Митрополит је заједно са оцем Драганом Митровићем, са осталим мудрим градитељима и уметницима, а посебно уз помоћ великих добротвора, успео у тој великој замисли и намери. И овде је окупио на освећењу овог храма тројицу патријараха и више предстојатеља светих Божјих Цркава, представнике свих Православних цркава. То је био велики догађај када је свима било јасно да се Подгорица вратила сама себи и да се Црна Гора враћа самој себи. Само што то многи нису добро разумели, али се надам да данас сви то разумеју – да се Црна Гора враћа самој себи, Светом Јовану Владимиру, Светом Стефану Немањи и Светоме Сави, истакао је Митрополит Јоаникије.

Митрополит Крфа, Паксона и Диапонтијских острва Нектарије захвалио се Митрополиту Јоаникију што му је указао част и позвао да данас будем са вама, а посебно ми је радост што сам на овако важном догађају у вашу Митрополију. Посебна је радост што сам имао и тај благослов да донесем и део моштију Светог Спиридона који је један васељенски и свуда познати чудотворац. Као што знамо из житија Светог Спиридона, он је својом десницом, овом којој се данас поклањамо сви, на првом Васељенском сабору подигао у вис једну циглу и чудом Божјим од‌једном се она раставила на три састојка од којих се цигле праве, земљу, ватру и воду. Овим чудом Свети Спиридон је затворио уста јеретицима и противницима божанског учења, онима који нису веровали у Једно Божанство у Три лица. Јер цигла је представљала Једног Бога, а ватра, вода и земља су представљала Три лица и тако је он тим чудом затворио уста јеретицима, посебно Арију који је у то време ратовао против Господа нашег Исуса Христа. Та борба се наставља до данашњих дана. Управо та десница Светог Спиридона је посетила Српску цркву, Црну Гору, Подгорицу. Ово место припада Српској цркви која је у историји много страдала, и која је преживела многа искушења. Баш зато што је Свети Спиридон цењен свуда, можемо га назвати васељенским светитељем, он ће помоћи свима нама да останемо у истинитој вери, за разлику од оних који нам потурају лажно учење Новог светског поретка и под лажним вредностима хоће да уједине васељену, не на добро човечанства, већ на његову пропаст. И управо светитељи, ови најпознатији, уче правој слободи човечанство, а не ово што нам се лажно представља као слобода човека.

На крају свете Литургије, Митрополит Јоаникије уручио је пригодан дар Патријарху Порфирију - патријарашки жезал са грбом Црнојевића, ктитора Цетињског манастира, столице митрополита црногорско-приморских и патријарашке инсигније.