ТВ Храм / Освећење Саборног храма Рођења Пресвете Богородице у Зворнику - Патријарх Порфирије: Срце српског народа куца православном Црквом и Христом (ФОТО/ВИДЕО)

ЧЕТВРТАК, 21. 9. 2023 - 08:15

Извор: ТВ ХРАМ

Освећење Саборног храма Рођења Пресвете Богородице у Зворнику - Патријарх Порфирије: Срце српског народа куца православном Црквом и Христом (ФОТО/ВИДЕО)

Данас смо осветили храм посвећен Пресветој Богородици, православни храм и то је само један у низу од оних првих храмова које је наш народ посвећивао Живоме Богу Христу, то јест од кад зна за себе наш народ, од кад јесте оно што јесте, од кад себе назива Србин Србином и Српкиња Српкињом. Од тог тренутка и Србин и Српкиња, српски народ дише православним плућима, мисли православним умом, гледа православним очима, слуша православним ушима и његово срце куца православном Црквом, куца Христом. Од кад знамо за себе, место на којем се молимо Богу као српски народ посвећено је Господу Христу, рекао је Патријарх Порфирије у беседи, 21. септембра 2023. године.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је свету архијерејску Литургију на празник Рођења Пресвете Богородице – Малу Госпојину, 21. септембра 2023. године у Саборном храму посвећеном овом празнику у Зворнику.

Његовој Светости саслуживали су Преосвећена господа Епископи: зворничко-тузлански Фотије, горњокарловачки Герасим, крушевачки Давид и осечко-пољски и барањски Херувим, архимандрит Данило директор Патријаршијске управне канцеларије, архимандрит Нектарије игуман манастира Папраћа, архимандрит Михаило игуман манастира Свети Архангели код Призрена, свештенство и ђаконство.

Светој Литургији молитвено је присуствовао многобројни верни народ, председник Републике Српске Милорад Додик, као и представници политичког, културног и јавног живота Републике Српске.

Пре почетка свете Литургије, Патријарх Порфирије извршио је чин великог освећења храма Рођења Пресвете Богородице уз саслужење архијерејâ и свештенства.

У беседи, Преосвећени Епископ Фотије је рекао да смо за ова два дана у Зворнику доживели историју и есхатологију. Историју смо доживели јуче када смо празновали двеста година храма у Зворнику који је подигнут и освећен 1823. године, од стране митрополита Гаврила зворничко-тузланског. Ту смо се сећали историје овог краја, борбе православних Срба за очување својих светиња, да су се борили крстом и васкрсењем да поставе темеље свога живота овде. То је историја наша, историја Срба у Републици Српској, на овој страни Дрине, то је историја Немањића који су подигли најстарије манастире у Епархији зворничко-тузланској, манастир Тавну, манастир Озрен, Папраћу и Ловницу. Темељи су исти као у Србији, немањићки, светосавски и посвећени Богу и вери православној.

Патријарх Порфирије у беседи је истакао да смо данас осветили храм посвећен Пресветој Богородици, православни храм и то је само један у низу од оних првих храмова које је наш народ посвећивао Живоме Богу Христу, то јест од кад зна за себе наш народ, од кад јесте оно што јесте, од кад себе назива Србин Србином и Српкиња Српкињом. Од тог тренутка и Србин и Српкиња, српски народ дише православним плућима, мисли православним умом, гледа православним очима, слуша православним ушима и његово срце куца православном Црквом, куца Христом. Од кад знамо за себе, место на којем се молимо Богу као српски народ посвећено је Господу Христу. Од кад знамо за себе, место на којем се Србин моли, он зна себе као православног хришћанина, он зна Јеванђеље Христово и зна себе као део православне Цркве. Зато, ми знамо да као што је човек без душе леш, тако је и свака српска заједница, свако српско место и свако српско насеље које у себи нема храма, мртво насеље, оно не живи истим оним откуцајем православног срца које је почело за нас да куца срцем Светога Саве и кроз толике свете до наших дана. Православна црква и православна вера је оно што нас је обликовало кроз векове, што нас је чувало кроз векове и православље је оно чиме смо ми рађали плодове духовне културе кроз векове. Без православне вере и православне Цркве није могуће замислити Србина. То јест, тамо где нема православне вере, а постоје они који себе називају Србима у најмању руку они нису у правом смислу те речи потпуни, или нису, у правом смислу те речи, наследници Светог Саве.

После свете Литургије освештани су славски дарови и преломљен је славски колач.

Заслужним појединцима додљено је највише одликовање Епархије зворничко-тузланске Орден краља Драгутина Преподобног Теоктиста, као и грамате, а потом је уприличен културно-уметнички програм.

* * *

Рођење Пресвете Богородице

Света Дева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Отац јој беше из племена Давидова, а матер од рода Аронова. И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска, и тиме већ предображаваше Онога, који ће се из ње родити, као Цара и Првосвештеника. Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце. И зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове. Јер им дарова не само ћерку, но и Богомајку; озари их не само радошћу временом, него и вечном. Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука — али какву ћерку и каквог унука! Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога, олтар Бога Живога, трпеза хлеба небеснога, живот светиње Божје, дрво најслађега плода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте — беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане. Рођена у Назарету, а после 3 године одведена у храм Јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет, да ускоро чује благовест св. архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља света, из њенога пречистога и девичанскога тела.