ТВ ХрамНа празник Преноса моштију Светог Александра Невског, 12. септембра 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Петар, викарни Епископ Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, началствовао је на светом евхаристијском сабрању у храму Светог Александра Невског у Београду.
Епископу Петру саслуживали су презвитери и ђакони Архиепископије београдско-карловачке, у молитвеном присуству бројног верног народа.
Говорећи о Светом Александру Невском, Преосвећени Епископ је рекао да није чудо да он има велико поштовање у нашем народу и да је ова црква баш њему посвећена, јер он наличи управо на наше славне Немањиће и на Светог кнеза Лазара и друге благочестиве владаре који су били истовремено чувари свог народа, мудре дипломате, али и неустрашиве војсковође, јунаци у борби за свој народ, а најпре у одбрани своје свете Цркве, имајући свету ревност и неустрашиву непоколебивост и решеност да ни један макац не одступе и не пређу границу црвене линије од закона Божијег. То је била граница њихове дипломатије и граница њихове борбе. Угледајући се на Светог Александра Невског и на друге светитеље сличне њему видимо да је храброст једна хришћанска врлина, слободан сам рећи, да је готово немогуће бити хришћанин, а немати храбрости. Храброст није да немамо страха, сваки човек има страх, ако нема страха онда није здраве памети, јер страх јесте у нашој природи, али храброст је делати насупрот томе страху који је у нама. Страх у нама је део наше природе, сви га имамо, али оне пале природе, не оне Богом дане природе, и оне природе која ће бити обновљена у Царству Божијем, него природе која је обремењена смрћу и грехом. Страх јесте оружје смрти које нас држи у ропству.
На крају светог евхаристијског сабрања, извршен је литијски опход око храма и освештани су славски дарови поводом храмовне славе.
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм* * *
Пренос моштију Светог Александра Невског
ТВ Храм
Још од малих ногу, овај младић је био окренут Богу. Правдољубив, жалостив и истински побожан, презирао је сујету света. Од своје ране младости заволео је Христа и трудио се да му у свему угоди. Његово основно занимање је било свеноћно бдење и тајна молитва Богу. Отац му би кнез Јарослав, а 1236 године и сам би наименован у кнеза Новогорског. У бици на реци Неви, која се одиграла 2 јула (15 јула по старом календару) 1240 године, победио је Шведе и добио надимак Невски. Уздао се овај угодник Божји, не толико у војску своју, већ у Бога. Пред полазак у сваку битку он се обраћао својим војницима речима: “Бог је не у сили него у правди”. Године 1250, постао је кнез Владимирски и много се трудио да подигне и васкрсне Русију. Сматран је за великог заштитника и чувара православља, и неустрашивог исповедника Христове вере. Одбио је да се поклони татарским идолима, те га због тога татарски кан Батија веома поштоваше и уважаваше. Пред сам крај свог овоземаљског живота, он се замонаши и у монаштву доби име Алексиј и причестивши се Светим Тајнама мирно се упокоји 1 новембра (14 новембра по старом календару) 1263 године. – Сахрањен је у манастиру Рождество Пресвете Богородице у граду Владимиру. Интересантно је напоменути да је овај христочежњив подвижник у тренутку када му је митрополит хтео ставити захвалну грамату у руку, широм је отворио и узео, као да је жив. Његове свете мошти су 1381 године први пут откривене, а 1547 године у време цара Јована Четвртог у његову част и славу, састављена је посебна служба и одређен је овај датум да се празнује као спомен на њега. По наређењу цара Петра Великог, 1724 године његове часне мошти пренете су у Петровград, у Александро-невску лавру, где и дан данас почивају.
