На празник Преноса моштију Светог Александра Невског, 12. септембра 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Петар, викарни Епископ Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, началствовао је на светом евхаристијском сабрању у храму Светог Александра Невског у Београду.
Епископу Петру саслуживали су презвитери и ђакони Архиепископије београдско-карловачке, у молитвеном присуству бројног верног народа.
Говорећи о Светом Александру Невском, Преосвећени Епископ је рекао да није чудо да он има велико поштовање у нашем народу и да је ова црква баш њему посвећена, јер он наличи управо на наше славне Немањиће и на Светог кнеза Лазара и друге благочестиве владаре који су били истовремено чувари свог народа, мудре дипломате, али и неустрашиве војсковође, јунаци у борби за свој народ, а најпре у одбрани своје свете Цркве, имајући свету ревност и неустрашиву непоколебивост и решеност да ни један макац не одступе и не пређу границу црвене линије од закона Божијег. То је била граница њихове дипломатије и граница њихове борбе. Угледајући се на Светог Александра Невског и на друге светитеље сличне њему видимо да је храброст једна хришћанска врлина, слободан сам рећи, да је готово немогуће бити хришћанин, а немати храбрости. Храброст није да немамо страха, сваки човек има страх, ако нема страха онда није здраве памети, јер страх јесте у нашој природи, али храброст је делати насупрот томе страху који је у нама. Страх у нама је део наше природе, сви га имамо, али оне пале природе, не оне Богом дане природе, и оне природе која ће бити обновљена у Царству Божијем, него природе која је обремењена смрћу и грехом. Страх јесте оружје смрти које нас држи у ропству.
На крају светог евхаристијског сабрања, извршен је литијски опход око храма и освештани су славски дарови поводом храмовне славе.
* * *
Пренос моштију Светог Александра Невског
Још од малих ногу, овај младић је био окренут Богу. Правдољубив, жалостив и истински побожан, презирао је сујету света. Од своје ране младости заволео је Христа и трудио се да му у свему угоди. Његово основно занимање је било свеноћно бдење и тајна молитва Богу. Отац му би кнез Јарослав, а 1236 године и сам би наименован у кнеза Новогорског. У бици на реци Неви, која се одиграла 2 јула (15 јула по старом календару) 1240 године, победио је Шведе и добио надимак Невски. Уздао се овај угодник Божји, не толико у војску своју, већ у Бога. Пред полазак у сваку битку он се обраћао својим војницима речима: “Бог је не у сили него у правди”. Године 1250, постао је кнез Владимирски и много се трудио да подигне и васкрсне Русију. Сматран је за великог заштитника и чувара православља, и неустрашивог исповедника Христове вере. Одбио је да се поклони татарским идолима, те га због тога татарски кан Батија веома поштоваше и уважаваше. Пред сам крај свог овоземаљског живота, он се замонаши и у монаштву доби име Алексиј и причестивши се Светим Тајнама мирно се упокоји 1 новембра (14 новембра по старом календару) 1263 године. – Сахрањен је у манастиру Рождество Пресвете Богородице у граду Владимиру. Интересантно је напоменути да је овај христочежњив подвижник у тренутку када му је митрополит хтео ставити захвалну грамату у руку, широм је отворио и узео, као да је жив. Његове свете мошти су 1381 године први пут откривене, а 1547 године у време цара Јована Четвртог у његову част и славу, састављена је посебна служба и одређен је овај датум да се празнује као спомен на њега. По наређењу цара Петра Великог, 1724 године његове часне мошти пренете су у Петровград, у Александро-невску лавру, где и дан данас почивају.