ПОНЕДЕЉАК, 11. 9. 2023 - 09:51

Извор: ТВ ХРАМ

Епископ Иларион у цркви Рођења Светог Јована Крститеља на Петловом брду: Подвиг је пут ка Царству Небеском (ФОТО/ВИДЕО)

Свети Јован показује један пут својим животом који мало ко од нас може да подражава у пуноћи, али свако од нас може да га подражава у мери која је сразмерна његовој снази и његовом подвигу. Свети Јован нам говори и сведочи и вапије да је подвиг пут ка Истини, ка Царству Небеском, труд, одрицање, пост, молитва и то није сврха само само себи, ни пост, нити молитва, нити било која врста труда, нити Бог жели да се човек пати и мучи, и да је то Богу потребно, него, то је пут сазревања људске душе, људског бића да би могло да постане причасно и сједињено са вечним животом, рекао је Епископ Иларион у беседи, 11. септембра 2023. године.

ТВ Храм

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Његово Преосвештенство Епископ новобрдски г. Иларион, викар Његове Светости, началствовао је на светом евхаристијском сабрању у цркви Рођења Светог Јована Крститеља на Петловом брду, на празник Усековања главе Светог Јована Крститеља, 11. септембра 2023. године.

Епископу Илариону саслуживали су презвитери и ђакони Архиепископије београдско-карловачке, у молитвеном присуству верног народа Божијег.

У поучној беседи, Преосвећени Епископ је рекао да нам Свети Јован показује један пут својим животом који мало ко од нас може да подражава у пуноћи, али свако од нас може да га подражава у мери која је сразмерна његовој снази и његовом подвигу. Свети Јован нам говори и сведочи и вапије да је подвиг пут ка Истини, ка Царству Небеском, труд, одрицање, пост, молитва и то није сврха само само себи, ни пост, нити молитва, нити било која врста труда, нити Бог жели да се човек пати и мучи, и да је то Богу потребно, него, то је пут сазревања људске душе, људског бића да би могло да постане причасно и сједињено са вечним животом. Наше живљење је, како је Апостол говорио, на небесима, а ми треба целокупним животом, подвигом навише, да се припремамо за ту тајну која нас очекује. Најбитније у нашем животу је када будемо стали пред Господа, пред анђеле, пред светитеље, пред апостоле који ће да суде заједно са Господом Христом. Заправо, свакога дана треба свој живот тако да постављамо, да га посматрамо са те тачке и сваки дан онда човек може да доживљава тај суд Божији, а суд Божији је свака врста тескобе, непријатности, онога што ми зовемо искушење, које ако прихватимо са добром вером, благом вером, које прихватимо као нешто добро што нам од Бога долази, полако нас припрема за тај коначни суд, за коначни сусрет у пуноћи са Господом који нам непрекидно долази.

На крају свете Литургије, освештани су славски дарови.

ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм

* * *

Усековање главе Светог Јована Крститеља

ТВ Храм

Ирод Антипа, син старога Ирода, убице младенаца витлејемских у време рођења Господа Исуса, беше господар Галилеје у време проповеди Јована Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком некога арабског кнеза Арете. Но Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту жену и незаконито узе себи за сожителницу Иродијаду, жену свога брата Филипа, који беше још у животу. Против овог безакоња уста Јован Крститељ и силно изобличи Ирода. Ирод га баци у тамницу. За време једнога пира у свом двору у Севастији Галилејској играше пред гостима Саломија, ћерка Иродијадина и Филипова. И пијани Ирод, занесен том игром, обећа играчици дати што год буде од њега искала, ма то било и половина царства. Наговорена од своје мајке Саломија заиска главу Јована Крститеља. Ирод нареди те Јована посекоше у тамници и донеше главу његову на тањиру. Ученици Јованови ноћу узеше тело свога учитеља и чесно сахранише, а Иродијада избоде иглом језик Јованов, па главу закопа на неко нечисто место. Шта је даље било с главом Јовановом може се читати под 24. фебруаром. Али убрзо постиже Божја казна ову групу злотвора. Кнез Арета, да опере част своје ћерке, удари с војском на Ирода и поту-че га до ноге. Поражени Ирод би осуђен од кесара римског Калигуле на прогонство, најпре у Галију а потом у Шпанију. Као изгнаници Ирод и Иродијада живљаху у беди и понижењу, док се земља не отвори и не прогута их. А Саломија погибе злом смрћу на реци Сикорису (Сули). Смрт св. Јована догодила се пред Пасху, а празновање 29. августа установљено је због тога што је тога дана освећена црква, коју подигоше на гробу његовом у Севастији цар Константин и царица Јелена. У ту цркву положене су и мошти ученика Јованових: Јелисеја и Авдије.

Повезане вести

Вести