Телевизија ХрамНа Свету и Велику суботу, 10/23. aприла 2022. године, свету архијерејску Литургију у новобеоградском храму Светог Великомученика Димитрија мироточивог солунског, служио је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, уз саслужење многобројног свештенства, ђаконства и сабраног верног народа Божјег.
По устаљеном богослужбеном поретку Велике суботе, служена је света Литургија Светога Василија Великог, која почиње вечерњим богослужењем карактеристичним по појању васкрсних стихира првога гласа, у којима већ прослављамо Васкрсење Господа нашега Исуса Христа. У наставку богослужења, прочитани су паримеји и Апостол. За време појања великог прокимена по прочитаном Апостолу, свештенослужитељи су скинули тамне одежде и обукли свечане светле одежде, оденувши и Часну Трпезу у бело, чиме је пројављена радост Васкрсења Христова и победа над смрћу. Исту радост благовести и данашње јеванђелско зачало из Јеванђеља по Матеју, у којем је описан догађај јављања анђела Господњег на месту Христовог гроба и сусрет Васкрслог Господа Исуса Христа са женама мироносицама.
"Данас је субота и данас бисмо требали да ћутимо молитвено, како каже црквена песма, јер се збива велика тајна. Господ је сишао у Ад и васкрсао ту нашу смртну пролазну људску природу. Победио смрт! Сишао је у чељусти нашег непријатеља да би њега ту где он царује победио. Није Господ васкрсао на Небесима, него међу нама и баш тамо где не само да нам прети највећи непријатељ, него смо ту већ његови робови у потпуности. И зато данађње Јеванђеље казује да је Господ када је срео жене мироносице употребио две речи имајући на уму непријатеља нашег. Рекао је: Не бојте се! и: Радујте се!, јер тај непријатељ који се зове смрт, нечастиви, грех, у нама изазива непрестани дубоки страх који нас везује да будемо потпуно слободни, да чинимо истинско добро и творимо врлину. Тај страх истовремено доприноси да је наша радост - чак и онда кад постоји – помућена, а најчешће је нема када је угрожена страхом, страхом од смрти као страхом од потпуног ишчезнућа и тоталне усамљености у вечном мраку. Господ је зато сишао у тај мрак, у Ад, да би унео светлост изнутра, у нама и са нама. Зато јеванђелисти не говоре о томе како се Васкрсење збило, већ говоре о последицама Васкрсења, а то је слобода и радост. За разлику, на пример, од представљања тајне Васкрсења у западној иконографији где је Христос представљен као младић, као Аполон који носи знакове победе, а прате Га људи који примају дар Његове победе, наша иконографија представља Господа који из дубине Ада за руке води Адама и Еву и многе светитеље са ореолом управо да бисмо ми разумели да Господ не долази са небеса, да не чини ту победу споља, него изнутра, из нас, из срца нашег непријатеља" , рекао је предстојатељ Српске Цркве у својој надахнутој омилији након прочитаног светог Јеванђеља у којем се налази прва благовест васкрсења Христова.
Света и Велика субота
Телевизија Храм
Телевизија Храм
Телевизија Храм
Телевизија Храм
Телевизија Храм
Телевизија Храм
