ТВ Храм / Десетине хиљада људи у Спасовданској литији у Београду

ЧЕТВРТАК, 21. 5. 2026 - 21:53

Извор: TВ ХРАМ

Десетине хиљада људи у Спасовданској литији у Београду

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије предводио је славску Спасовданску литију у Београду, 21. маја 2026. године, од Вазнесењске цркве до Храма Светог Саве на Врачару, заједно са бројним архијерејима, свештенством и монаштвом, представницима републичких и градских власти, припадницима Војске Србије, Жандармерије, оркестра Полиције, чланова певачких и фолклорних друштава, ђака и студената, више хиљада верника.

На челу овогодишње Спасовданске литије био је Појас Пресвете Богородице. Овај појас је једна од најпоштованијих хришћанских реликвија у православној традицији. Према предању, то је појас који је носила Богородица и који је после њеног успења дат апостолу Томи, као знак утехе. Појас се чува у Манастир Ватопед на Светој Гори. Појас Богомајке је повезан са многим исцељењима, нарочито код супружника који не могу да имају децу, као и код тешких болести. Због тога велики број верника долази на поклоњење када се реликвија износи из манастира.

Литија коју је предводио Патријарх Порфирије, а на чијем челу је био појас Пресвете Богородице је кренула из Вазнесењске цркве и ишла улицама Кнеза Милоша и Краља Милана до трга Славија, где је Патријарх Порфирије, како налаже богослужбени поредак, прочитао део из Светог Јеванђеља. Затим је литија наставила Булеваром ослобођења до Храма Светог Саве где су узнесене молитве Господу нашем Исусу Христу, Његовој Пресветој Мајци и Светом Сави, првом Архиепископу српском, након чега се својим архипастирским словом присутнима обратио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије.

„Велики си Господе и дивна су дела Твоја; нема речи којима бисмо могли описати чудеса Твоја“, поручио је Његова Светост Патријарх српски Порфирије у беседи након Спасовданске литије улицама Београда, у којој је централно место заузео Часни појас Пресвете Богородице, донет из манастира Манастир Ватопед.

Патријарх је истакао да је народ Божији данас сабран око тајне Вазнесења Господњег, подсећајући да човек, иако има почетак на земљи, своју истинску отаџбину има на небу.
„Данас смо благословени јер смо заједно са Господом прославили Вазнесење и били очевидци због чега смо створени. Иако имамо почетак на земљи, наша отаџбина је небо. Циљ нашег живота јесте да са Господом узиђемо на небо“, поручио је Патријарх.

Његова Светост је нагласила да је Господ Својим Вазнесењем показао да живот на земљи има смисла само онда „ако закон неба законом земље влада“, те да све наше искуство мора бити утемељено на Царству Божијем и јеванђелским заповестима.
„Сви смо позвани да волимо Бога читавим бићем својим, а онда ћемо волети и једни друге. Никада се неће десити да било кога одбацимо ако волимо Христа“, казао је Патријарх.

Подсећајући на духовне везе српског народа са Светом Гором, Патријарх је казао да је „Света Гора духовно родила наш народ“, те да је врт Пресвете Богородице „натопљен милијардама молитава“.

Посебно је поздравио игумана ватопедског, архимандрита Јефрем, као и игумана манастира Манастир Хиландар, архимандрита Методије, који су заједно са братством и верним народом учествовали у молитвеном сабрању.

Говорећи о Спасовданској литији, Патријарх је поручио да улице Београда данас нису само путеви којима пролазимо, већ путеви „којима ходимо Богу“.
„Литија није обичан ход. То је жива молитва Цркве, корак вере, наде и љубави“, нагласио је Патријарх.

Осврнувши се на долазак Часног појаса Пресвете Богородице у Београд, Његова Светост је подсетио да је пре шест векова Свети кнез Лазар Хребељановић даровао овај појас манастиру Ватопеду, чиме је, како је рекао, „запечатио наше биће крстом“ и показао да и земља и историја треба да буду оваплоћење неба.

„Господ је дозволио да Његова Мајка, Царица Небеска, својим појасом буде са нама. То је велики благослов за наш народ“, поручио је Патријарх.
Он је додао да нас Часни појас Пресвете Богородице подсећа да вера не сме бити средство оправдавања себе, већ живот у љубави према Богу и ближњима.
„Не треба само у храму да будемо верници. Вера треба да буде у сваком срцу, јер како верујемо — тако и живимо“, казао је Патријарх, позвавши верне да се „опасују вером“ и да из вере извире читав њихов живот.

На крају беседе, Патријарх је позвао верни народ на јединство у Христу, љубав и смирење, подсећајући да је сваки човек икона Божија.

„Будимо Христови Светосавци. Београд је данас отворен за све људе. Свако је добродошао. Све што чинимо другима — Господу чинимо“, поручио је Његова Светост.
„Пресвета Богородица жели да узрастамо у врлини, да не будемо горди и да Господ буде први у нашем животу. Јер када је Христос на првом месту — све остало ће бити како треба.“

Патријарх је беседу завршио молитвом да срца верних буду испуњена вером Пресвете Богородице и да њеним молитвама сви добију снаге да носе крст свој.

У свeчаној литији су од архијереја наше Цркве учествовали Високопреосвећена господа митрополити: врањски Пахомије, шумадијски Јован, крушевачки Давид, тимочки Иларион, нишки Арсеније, аустралијско-новозеландски Силуан, будимљанско-никшићки Методије; преосвећена господа епископи источноамерички Иринеј, буеносајрески и јужноцентралноамерички Кирило, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, западноевропски Јустин, британско-ирски Нектарије, новобрдски Иларион, липљански Доситеј, топлички Петар, јенопољски Никон, моравички Тихон и костајнички Серафим, умировљени канадски Георгије; високопреподобни архимандрит Јефрем, игуман Манастира Ватопед, високопреподобни архимандрит Методије, игуман Манастира Хиландар, архимандрит Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије, архимандрит Нектарије, секретар Светог Архијерејског Синода, презвитери, ђакони и верни народ Божји.

*****
Свето предање нас учи да је Чудесни појас од камиље длаке сама изаткала Мати Божја и да се прекривала њиме док је у Њој обитавао још нерођени Господ Христос. Тако је на појас пренета благодат исцељења. Постоје стотине и стотине сведочанстава о исцељењима или добијању порода оних који су са вером и молитвом приступили Чудесном појасу Пресвете Богородице.

Свети великомученик кнез Лазар Косовски је 1371. године поклонио овај Часни појас манастиру Ватопеду на Светој Гори Атонској, где се ова велика светиња чува од тада до данас. Из необичног поштовања и љубави светогорских монаха према Пресветој Богородици, још од давнина изнедрена је традиција да се поклоницима, на њихову молбу, дају комадићи траке која се освештава на самом појасу Пресвете Богомајке за благослов и духовно укрепљење. Овај обичај неће бити прекидан ни у Спомен-храму Светог Саве на Врачару, где ће се вернима, који затраже, давати део платнене траке освештане на сâмом Часном појасу Богородичином. Појас Пресвете Богомајке биће у Храму Светог Саве до петка, 29. маја.