Храм Светог Саве

Први документовани подаци о црквеном хорском појању Срба у Темишвару потичу из 1836. године, када је при тамошњој Саборној цркви основан мушки хор, један од првих црквених хорова у међу Србима. Оснивање овога хора обележило је почетак дуге, племените и плодне традиције хорског певања Срба на подручју Баната. При Српској саборној цркви у Темишвару, са незнатним прекидима, та се традиција одржала све до данашњих дана, пуних 190 година.

Садашња, мешовита поставка Хора Православне српске саборне цркве у Темишвару почела је са радом јануара 1997, убрзо након гашења пређашњег, мушког хора, који је деловао више од четврт века. Настављајући богату традицију својих претходника, поред редовног појања на богослужењима у темишварском српском Саборном храму и храмовима Епархије темишварске, хор је учествовао и на многим манифестацијама духовног и световног карактера у Румунији, Србији, Републици Српској и Мађарској, са циљем ширења хришћанско-православне музичке културе, али и очувања националног идентитета Срба у Румунији. Током свог тридесетогодишњег деловања, садашња поставка је до сада објавила три аудио материјала, а о раду хора објављене су две монографије.

Уз Хор Православне српске саборне цркве у Темишвару, наступиће и Српски омладински хор из Темишвара, сачињен претежно од ученика Српске гимназије „Доситеј Обрадовић“, такође под управом Јоце Бугарског.

Од тренутка обнове активности 1997, хором диригује Јоца Бугарски, умировљени наставник музичког васпитања из Темишвара.

Јоца Бугарски  рођен је 2. јануара 1952. у Српском Семартону код Темишвара (Румунија).  Хорском делатношћу бави се од 1975. године. Са школским хоровима постигао је истакнуте резултате на локалним, жупанијским и националним фазама националног фестивала „Песма Румуније“. Круна своје диригентске активности представљају Хор Српске теоретске гимназије „Д. Обрадовић“ у Темишвару, односно Хор Православне српске саборне цркве у Темишвару, којима диригује и данас, а у чијем је оснивању и покретању имао водећу улогу.

Сем хорске активности, из ране младости, као истакнути хармоникаш, учествовао је у раду студентских културно-уметничких друштава и народних оркестара. Приредио је неколико школских музичких антологија, уџбеника, односно зборника хорске музике за мешовите и мушке хорове. Заступљен је у нотним збиркама, музичким лексиконима и периодицима.

Називом „Заслужног професора“, одликован је 1985. године од стране Министарства просвете и образовања СР Румуније. Добитник је Видовданске повеље Савеза Срба у Румунији 1998. и Златне значке Културно-просветне заједнице Србије 2007. Свети Архијерејски Синод СПЦ доделио му је 2012. године Орден Светог Деспота Стефана Лазаревића „за делатну љубав према Светој Мајци Цркви, нарочито показану његовим истрајним сведочењем Христа Васкрслога“. Живи у Темишвару.

Улаз на концерт је слободан, а Храм телевизија снимиће наступ у целини.