
Епископ Доситеј је том приликом прочитао поздравно писмо Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у којем је поглавар Српске Православне Цркве указао да нас већ „мудри Проповедник из Свете земље“ подсећа да „нема ништа ново под сунцем“, али да су савремене промене без преседана по својој брзини и дубини.
Патријарх је истакао да људи промене најчешће покрећу ради економског напретка, технолошког развоја и стратешких предности, али да се њихове последице одражавају на све области живота – од културе до односа међу људима. Зато је, како је поручио, неопходно тражити смисао у тим променама, „како оне саме по себи не би одређивале и диктирале даљи развој цивилизације, који не мора бити повољан по људски род“.

У писму је наглашено да су скупови попут овог драгоцени јер трагају за решењима која ће бити „на корист људима и природи“, али само ако су утемељена у Логосу Божјем који човека подстиче на добро. Патријарх је поручио да ће промене бити истински благословене само ако одговарају на основне потребе сваког човека – „потребу за истином, за миром, за поверењем и за животом у заједници са другим човеком“.
Посебно је наглашено да сваки сусрет заснован на искреном дијалогу и међусобном поштовању представља драгоцен допринос миру међу људима и народима. Управо зато, како је наведено, Београд није случајно домаћин оваквог скупа, јер је, иако је током историје чак четрдесет четири пута разаран до темеља, вековима остао место сусрета Истока и Запада, народа, култура и традиција, а његови становници никада нису престали да стреме ономе што је „под Сунцем најдрагоценије – миру“.
Осврћући се на духовно наслеђе српског народа, Његова Светост је подсетио да је Свети Сава својим животом учио Србе да буду непоколебљиво одани православној вери и свом идентитету, али истовремено отворени за разговор, разумевање и сарадњу са свима. Патријарх је указао да човечанство данас располаже већим знањем него икада раније, али да је најважније питање чему то знање служи – да ли гради мир или рађа нове страхове и сукобе.
„Истински мир почиње онда када у другом човеку препознамо свога ближњег, када препознамо свога брата“, наведено је у поздравном писму, уз подсећање на учење Светог Саве да ближњи није само онај који мисли као ми или припада нашем народу и вери, већ сваки човек, нарочито онда када је другачији и када га је најтеже разумети и заволети.
Патријарх Порфирије је подсетио и на молитвену бригу Цркве за Свету земљу, позвавши да се, заједно са псалмопојцем Давидом, непрестано иште мир Јерусалиму и да се сви моле за престанак страдања и мир међу народима који живе на тим светим просторима.
У наставку писма истакнут је значај духовних и моралних вредности, као и културе сећања. Патријарх је нагласио да без чврстог духовног темеља нема истинског поверења међу људима, као и да народ који заборавља истину о својој прошлости тешко може одговорно да гради будућност. Истовремено је упозорио да истина никада не сме бити повод за нове поделе, већ позив на правду, помирење и међусобно поштовање, додајући да православни Срби у том погледу могу много да науче од јеврејског народа, са којим деле слично страдално историјско искуство.
На крају поздравног писма Његова Светост је изразио радост због сваког подухвата који доприноси обнови добрих односа српског и америчког народа и развоју сарадње две државе, призвавши Божји благослов на све учеснике и пожелевши успешан рад конференције.
Конференција је била прилика и за бројне сусрете са представницима дипломатског кора и међународних организација. Епископ Доситеј имао је срдачан разговор са др Ефраимом Зурофом, директором Центра „Симон Визентал“ и једним од најистакнутијих истраживача нацистичких злочина и Холокауста.
Током сусрета др Зуроф је изразио дубоку захвалност Српској Православној Цркви за њену вишедеценијску посвећеност очувању историјског памћења и трагању за правдом, док је Епископ Доситеј захвалио Центру „Симон Визентал“, а посебно др Зурофу, на дугогодишњем поверењу, сарадњи и заједничком залагању за неговање истине о страдању невиних.
Конференцији је присуствовао и Његово Преосвештенство Епископ пакрачко-славонски др Јован, председник Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.


