Свечаности је присуствовао и викарни Епископ липљански и војни Доситеј, који је као изасланик Његове Светости Патријарха српског Порфирија упутио сабранима архијерејско слово, преневши Патријархов благослов и молитвену подршку.
„Дозволите ми да вам најпре пренесем очински благослов и поздрав Његове Светости Патријарха српског Порфирија, који вас све носи у својим молитвама, а нарочито оне који су кроз страдање и жртву уградили своје животе у темеље нашег народа“, поручио је владика на почетку свог обраћања.
Он је нагласио да дан сабрања није обичан, јер се поклапа са празником Благовести, који носи радосну вест спасења, али и подсећа на највећу жртву коју човек може да принесе:
„Сабрали смо се у дан Благовести — дан када је свету објављена радосна вест спасења. Али, у исто време, стојимо пред сећањем на оне који су својим животом посведочили – да нема веће љубави од оне да ко живот свој положи за ближње своје.“
У наставку је посебно истакао да сећање на пострадале није само историјско, већ дубоко лично и духовно:
„Данас не говоримо само о историји. Говоримо о лицима. О именима. О животима. Говоримо о генералу Обраду Стевановићу и о његовим саборцима, о онима који су стајали тамо где је било најтеже, и који су, не штедећи себе, чували друге.“
Владика је нагласио да њихова жртва превазилази оквире службене дужности и добија јеванђељски смисао:
„Њихова жртва није само војничка или службена. Она је — јеванђељска. Црква Христова не мери људе по сили, ни по успеху, већ по љубави и жртви.“
Подсећајући да су пострадали живи пред Богом, он је поручио да је молитва најдубљи израз сећања:
„Зато данас, стојећи пред успоменом на пострадале припаднике Посебних јединица полиције, ми их не посматрамо само као део историје, него као живе пред Богом. И зато се за њих молимо.“
Посебне речи утехе упутио је породицама погинулих:
„Ваш бол није заборављен. Ваше сузе нису непримећене. Црква зна — да свака жртва, принета у љубави, има смисао у Богу, и да ниједна кап проливене крви није узалудна пред лицем Његовим.“
Осврнувши се на страдање српског народа, нарочито на Косову и Метохији, владика је истакао да страдање никада нема последњу реч:
„Данашњи дан нас подсећа и на страдање нашег народа, а нарочито на нашу браћу и сестре на Косову и Метохији, који и данас носе свој крст. И као што је некада речено: радосна вест долази онда када је најтеже.“
Своје обраћање закључио је снажном хришћанском поруком наде:
„Зато и ми данас, сабрани овде, не остајемо само у сећању, него гледамо ка Васкрсењу. Јер последња реч није смрт. Последња реч је — живот. Нека би Господ упокојио душе свих пострадалих, даровао утеху њиховим ближњима, и подарио мир свима нама.“
Отварање изложбе протекло је у достојанственој атмосфери, уз молитвено сећање на пострадале и поруку да жртва и љубав остају трајни темељи народног памћења и идентитета.
ТВ Храм
