ПЕТАК, 13. 2. 2026 - 14:59

Извор: TВ ХРАМ

„Професионалац“ Душана Ковачевића се враћа на сцену Звездара театра

После скоро двадесет пет година паузе, култни комад „Професионалац“ се враћа на сцену Звездара театра. Поводом премијере, заказане за 21. фебруар, у фоајеу позоришта одржана је конференција за медије, на којој су, уз писца и редитеља Душана Ковачевића, говорили и глумци који играју у представи: Игор Ђорђевић, Ненад Јездић, Ана Франић и Душко Ашковић.

Душан Ковачевић је подсетио да је текст написан пре четрдесет година, али да је и данас актуелан.

„Договорили смо се да направимо нову верзију исте приче, тако да ћемо се потрудити да то буде нешто што је данас битно и важно. Од времена писања тог комада до данас, изузев две сцене, ништа нисам дописивао, нисам додавао ништа битно и важно и цела та расправа је апсолутно иста као да је комад писан јуче.“

Улогу Теодора Теје Краја игра Игор Ђорђевић, који је нагласио да верује да је глумачка екипа на трагу да направи ново читање легендарног текста.

„Верујем да када будете видели представу да ће вам бити апсолутно јасно зашто је она потребна београдској сцени, исто као што је некад била потребна. Верујем да нам театарске судбине ових ликова заправо говоре једну садашњу друштвену прецизну дијагнозу. Ако волите Душкове текстове, ова представа ће имати шта да каже.“

Ненад Јездић, који игра Луку Лабана је рекао да обећава и гарантује да ће „Професионалац“ бити емотивна представа.

„Представа тумачи шта је то емотивно што остаје у нама после свих наших предрасуда, идеологија, каква је то емоционална девастација када схватиш и вратиш се на оно што је неко паметнији рекао – да је идеологија пуно емоција, мало знања и по која чињеница. Шта се деси са два карактера када направе ту емоционалну размену, када схвате да онај који гони зависи од љубави онога који је гоњен и обрнуто? Како то изгледа у нашим животима, која је то небеска правда и логика да се тако нешто уопште деси са два карактера која су на супротним позицијама? Ми имамо тај један политикански менталитет, али у исто време имамо једну парадоксалну чињеницу да смо изузетно емоционални и плаховити по менталитету свом. Шта се деси када се такве противуречности нађу у једном сценском сукобу? То је оно што је мени најдрагоценије у овом комаду. То јесте наш менталитетски жанр. Ја сам сигуран да ће публика добити оно због чега увек долази у Звездара театар.“

Ненад Јездић је говорио и о личном односу према представи и сећању на Данила Бату Стојковића који је ову улогу играо више од четири стотине пута. Као студент гледао је ову представу из публике, а данас он игра ту улогу - на сцени која носи име Данила Бате Стојковића.

„Ја сам као студент долазио на ову сцену, која се тада није звала Данило Бата Стојковић. Два пута сам својевољно гледао представу, а три пута ме Бата лично доводио на представу. Та прва два пута сам био фасциниран његовом игром, енергијом, његовим сузама, а онда, када сам га упознао у Атељеу, када ме је, по својој слабости и гордости могу да кажем, одвојио као неког себи блиског, доводио ме овде и онда сам из првог реда гледао шта то Бата игра. И онда сам, по својој слабости и гордости младалачкој помислио да би можда нешто могло другачије. Размишљао сам по гордости и плаховитости младалачкој како бих ја то играо и сада ми се то дало да играм и то не на било којој сцени него на сцени на којој је то Бата играо и која због тих 400 и више извођења носи његово име.“

Глумица Ана Франић говорила је о свом лику Марте као персонификацији свих жртава које падну у великим идејама, а које би хтеле само мало живота, радости и љубави.

„Марта је све оно „сачекај мало“, све оно „после ћемо“ и све оно ситно или мање битно док се воде велики разговори и ратови. Али - то неко „сачекај мало“ и то неко „после ћемо“ и то неко „да ли ћемо“ те и воли и бдије над тобом, и битно му је и важно, али пада као жртва неких великих идеологија, ратова и дијалога. Надам се да ће публика ово да воли, и ми ово да волимо, јер на концу све оно што ми овде кажемо је небитно, ако 400 људи изађе са неким другим осећањем.“

Глумац Душко Ашковић је изразио задовољство што игра у оваквој представи.

„Моје колеге су имале озбиљан задатак, врло компликовани ликови, тешки ликови, за разлику од мене који сам имао једноставан лак задатак. Мој лик је један сасвим нормалан лудак.“

Следећа извођења представе су 25. 26. и 28. фебруара. Бата Стојковић је представу одиграо 416 пута, од тога 138 пута на гостовањима, а њу је видело укупно 134.886 посетилаца. Представа је играна од 10. јануара 1990. до 13. фебруара 2002. године.

Повезане вести

Вести