Како су пострадали мученици бачки? (Одломак из књиге „Свети мученици бачки“, протојереја Владана Симића)
Свети мученици бачки пострадали су за време Другог светског рата од мађарског нацистичког окупатора. Силе поднебесја искористиле су смутно време светског сукоба да се обрачунају са православним Србима у Бачкој и Барањи. Тачан број зверски мучених и убијених слугу Божјих никада није утврђен, али се зна да је мученички пострадало око 12.000 православних Срба.Међу овим светим сведоцима Христовим велики је број деце свих узраста, чак и оне у мајчинској утроби. Мучења у злогласном затвору Армија у Новом Саду, зверства и убијања широм Бачке ни по чему се не разликују од страдања која су претрпели ранохришћански мученици. Послератна сведочења оних који су преживели Погром описују не само бездушно бацање живих и мртвих страдалника под лед Тисе и Дунава него и свирепости којих би се постидели и најкрволочнији гонитељи Цркве Христове.Погром у Бачкој је извршен на најсвирепији начин, при чему није било никаквог критеријума којим би се поштедео макар најосетљивији део становништва. Убијани су сви који су били раније пописани, а у првим редовима крвавих спискова налазила су се имена свештеника, српских добровољаца (колониста), добростојећих староседелаца и интелектуалне елите.
Из личне користи, спискове су унапред састављали углавном немзетери – локални Мађари, припадници новоформираних паравојних народних стража, и локални Немци, чланови Културбундаа један део имена је преузет са ранијих спискова повратника из заробљеништва и чланова соколских друштава и од њих се није одступало. Старци, жене и деца нико није поштеђен.
Својеврсни символ страдања Срба приликом окупације Бачке у априлу 1941. године јесте Сириг, колонистичко насеље између Србобрана и Темерина. Овај злочин над православним Србима с правом је назван првим организованим геноцидним чином над Србима у Другом светском рату. Злотвори су најпре извели голоруки народ на „дочек“ окупаторске војске, а затим су изненада отворили на њих митраљеску ватру. Оне који су се једва спасли са крваве сиришке ледине сустигли су у двориштима, где су их убијали и клали на кућним праговима и околним салашима.“
