На самом почетку предавања, презвитер професор др Србољуб Убипариповић, декан Факултета, захвалио је госту што се одазвао позиву да студентима и професорима представи најновија археолошка истраживања у Србији и истакао да се, у будућности, његов редовни долазак и презентација најновијих проналазака очекују сваког месеца децембра. Предавач се захвалио на позиву и речима добродошлице, те почео са двочасовном презентацијом. Радичевић се определио да представи новине на три локалитета, која су ових година третирана: Орловине код Малог Зворника, Рудник и Венчац.
Најпре је презентовано археолошко налазиште Орловине, на коме се налазе остаци утврђеног комплекса и монументалне цркве из VI века. Како је истакао др Радичевић, изградња комплекса се доводи у везу са великим градитељским подухватима који се везују за владавину Светог цара Јустинијана Великог (527-565), а који су предузете у унутрашњости Балканског полуострва. Брдо Орловине чува остатке утврђења из периода ране Византије, али и материјалне остатке из ранијих и каснијих периода. Археолошко налазиште Орловине удаљено је 1,5 км од центра Малог Зворника. Ове године су вршена истраживања крстионице која је повезана са храмом, где је нађена гробница са једним дрвеним сандуком са оквирима, а која је настала када и храм.
Потом, предавач је наставио своје излагање усредсредивши се на налазиште на планини Рудник. У XIV и XV веку поменута планина била је трговачки, верски и културни центар овог подручја, а свој највећи процват доживљава у доба Деспотовине. Због изузетно повољног тла и рудног богатства, ову планину су поред православних Срба насељавали и богати трговци из Дубровника и Kотора, те је господин Радичевић презентовао археолошко налазиште једног римокатоличког храма и три православне цркве.
Коначно, уважени предавач се осврнуо на овогодишње радове на локалитету Дворине – Маџарско гробље, на североисточној падини планине Венчац, где су откривени остаци до сада непознате цркве. На овом налазишту, за које народно предање везује остатке „двора“ последњег српског деспота Павла Бакића из XVI века, пронађен је печатни прстен са именом – највероватније његовог оца – Богдана. Црква је по архитектонском плану слична црквама из Милутиновог периода на Косову и Метохији, а нарочито има сличности са храмовима у Чачку и Бањи Прибојској. Живопис је пренет у Музеј у Аранђеловцу и тамо се може видети у сталној поставци.
Напослетку, предавач је одговарао на питања професора и студената, са особитим закључком о будућим плановима у оквиру ових, али и нових, археолошких локалитета.
