Владики Доситеју саслуживало је Митрополит рашко-призренски г. Теодосије, свештенство и свештеномонаштво Епархије рашко-призренске, у молитвеном присуству бројног верног народа са Косова и Метохије.
Након прочитаног Јеванђеља, Епископ Доситеј обратио се верном народу беседом у којој је тумачио причу о богатом младићу који је желео да крене за Христом, али није био спреман да се одрекне овоземаљских добара.
„Драга браћо и сестре у данашњем јеванђељу чули смо како младић пита Господа: Шта да учиним да наследим живот вечни? Он пита у једнини, као да је једно дело довољно, а исправније би било да каже: Шта је све потребно да учиним да наследим живот вечни?
Господ, видећи његову побожност и труд у држању Мојсијевог закона, најпре га упућује на оно што не треба да чини: не убиј, не чини прељубу, не сведочи лажно… А потом додаје и оно што је највећа заповест: Љуби ближњега свога као самога себе. Љуби га, не гледајући да ли је велики или мали у овоме свету. Јер Господ каже: Ја сам Бог великих и ја сам Бог малих. Он слуша молитве и богатог и сиромашног, јер су пред Њим сви једнаки.
Како се ми односимо према најмањем међу људима, тако се заправо односимо и према самоме Богу. Зато Господ од нас тражи да заволимо све као себе саме, јер хоће да постанемо слични Њему. А да бисмо били слични Њему, потребна нам је надумна љубав – она иста љубав којом живи Света Тројица. Пут ка Богу је условљен нашим односом према ближњем. Зато свети оци кажу: Ближњи мој – то је мој живот. Ближњи мој – то је моје спасење. Како се односим према људима, такав ће бити мој пут ка Богу. Не можемо живети саможиво.
Када је младић рекао да све то испуњава, Господ му је открио шта је савршенство: Ако желиш савршен да будеш, продај све што имаш, подај сиромасима и хајде за мном. Савршенство је у следовању Христу. Али и ту Господ показује да се пут ка Њему не може мимоићи са ближњима. Он не каже: дај пријатељима или рођацима, већ: подaj сиромасима. Господ хоће да Га тражимо у сваком човеку, и да кроз ближњег идемо најсавршенијим путем ка Христу.
Не толико кроз сам подвиг поста и молитве, мада су они неопходни, колико кроз љубав и милосрђе. Јер Дух Свети говори: Мило ми је бити са синовима човечијим. Ако је Духу Божијем милије бити са човеком, онда видимо колико је човек драгоцен пред Господом.
Изнад свега стоји љубав. Кроз љубав према ближњем улазимо у савршени живот и постајемо слични самоме Богу.“
По завршетку свете Литургије, сабрани народ је са архијерејима и свештенством кренуо у свечану литију око храма, где су освећени славски дарови и преломљен славски колач.
Митрополит Теодосије је том приликом захвалио Епископу Доситеју што је својим доласком улепшао данашњи празник, истакавши да наше присуство и учешће у светим богослужењима сведочи о значају и снази наших светиња, које нас вековима сабирају у заједници вере и љубави.
Славље је настављено у порти храма, где је одржан културно-уметнички програм, на радост свих сабраних верника.
* * *
Црква Светих Флора и Лавра у Липљану на Косову и Метохији представља непокретно културно добро као споменик културе.
Налази се у непосредној близини Цркве Ваведења Богородичиног из 14. века, за коју се претпоставља да је прво била посвећена Светим Флору и Лавру, као и да је била седиште Липљанске епископије (11—14. век).
Нова црква је саграђена 1934. године по пројекту архитекте Александра Дерока, као једнобродна грађевина у облику слободно уписаног крста са једном куполом. Црква је оштећена у време Мартовског погрома (17. марта 2004) и 2006. године обновљена под руководством Комисије за спровођење обнове на српским православним верским објектима на Косову.
