У Манасији, празнично сабрање почиње у 8.30 светом архијерејском Литургијом. У 17 часова у деспотовачком храму биће дочек моштију Светог деспота Стефана, након чега ће у 18 свечана литија кренути од Деспотовца ка Манасији. У 19 часова биће служен молебан светитељу, а екипа Храм телевизије биће у манастиру.

У Београду, богослужења поводом деспотовог празника ће бити у више храмова:

• У Марковој цркви на Ташмајдану, архијерејска Литургија почиње у 9, где се уједно прославља и слава Војске Србије која од 2023. године овај празник обележава као своју крсну славу, Светом Литургијом началствоваће викарни Епископ липљански и војни Доситеј, у присуству команде Војске
• У Храму Светог Саве, у параклису посвећеном светитељу
• У црквама-брвнарама посвећеним Светом деспоту на Авали и у Лештанима (при Манастиру Светог Георгија).
• У Вазнесењској цркви у центру Београда, где се чува кивот са иконом и честицом моштију Светог деспота Стефана.

Свети деспот Стефан био је син Светог кнеза Лазара и кнегиње Милице. После Косовске битке постаје наследник српског престола и 1402. године добија звање деспота од византијског цара Манојла II Палеолога. Већ 1403. године, он први међу српским владарима проглашава Београд за своју престоницу, подижући га у духовни и државни центар српских земаља.

Као ратник, био је витез реда Змаја и учесник многих бојева; као дипломата – савезник угарског краља Сигисмунда; као човек духа – аутор дела „Слово љубве“, али и велики ктитор. Његова највећа задужбина, Манастир Манасија, једно је од најзначајнијих остварења српске средњовековне архитектуре, уметности и духовности.

Свети деспот Стефан упокојио се на Космају 1427. године и остаје запамћен као једна од најзначајнијих личности српске историје – владар у чијем лику су се сјединили јунаштво, мудрост, побожност и образовање.