ТВ Храм

На основу члана 67а став 2. Закона о основама система образовања и васпитања Влада Србије донела је одлуку о образовању Комисије за верску наставу у школи, која прати организовање и остваривање верске наставе  за време од шест година.

За члана Комисије који ће заступати Српску Православну Цркву изабран је Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин др Иринеј, који је једногласном одлуком изабран и за председника Комисије.

Састанку је присуствовала и Славица Ђукић Дејановић, министарка просвете у Влади Србије. Др Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама дочекао је званице.

За остале чланове комисије изабрани су: монсињор др Ладислав Немет, беографски надбискуп, Римокатоличка црква у Србији; муфтија Мухамед Јусуфспахић, Исламска заједница Србије; бискуп др Јарослав Јаворник, Словачка евангелистичка црква а.в. у Србији; заменик бискупа Габор Долински, Евангелистичка хришћанска црква а.в. у Србији; Епископ Бела Халас, Хришћанска реформатска црква; рабин Исак Асиел, Јеврејска заједница у Србији; Др Владимир Рогановић, Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама; Др Ферид Булић, Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама; Снежана Павловић, Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама (изабрана за заменицу председника Комисије); Др Милан Пашић, Министарство правде; Милош Благојевић, Министарство правде; Драгана Петровић, Министарство правде.

Преносимо обраћање Епископа Иринеја:

– Желим најпре да захвалим на овако топлом пријему овде, у овом свечаном, сабирном, а надам се и саборном, месту рада свих нас. Желим да захвалим на лепим, угодним речима и поздравима како господина Рогановића тако и госпође Ђукић-Дејановић. Захваљујем вам не само приватно и лично, него на неки начин у име свих представника цркава и верских заједница, јер смо ми врло често у претходном периоду разговарали о питањима веронауке. Стога могу да кажем да нас посебно радује тај позитивни тон и позитивна атмосфера којом је ово васпостављање, поновно успостављање, наше Комисије организовано. Надамо се да су за нама пропусти, недостаци, тешкоће, изазови, искушења – назовимо како хоћемо – оног периода када Комисија де факто није постојала. У том периоду некако многе ствари су нам промакле, рекао бих, свима заједно. Не мислим да је то трагично, све се може исправити, допунити и побољшати нашим трудом, залагањем и нашом сарадњом, али пред нама се налазе нови изазови, нови задаци, јер је опште духовно стање, као што сви знамо, веома уздрмано разним утицајима са разних страна.

Разни неповољни ветрови у духовном смислу дувају у нашем правцу, али и у целом свету, а најжалоснији доказ тог општег погоршаног духовног стања јесу трагични догађаји у школи Браћа Ринбникар, али и други слични у нашем народу, у нашем друштву, у нашој држави. У свему томе одговорност имамо сви и нико не може бити сам себи довољан у процесу постепеног духовног оздрављења којем се надамо и којем тежимо. Дакле, тешко да мере које предузма држава, укључујући и новопредложени предмет о вредностима и врлинама, рекли бисмо радије о речи вере, могу да успеју без искрене и конструктивне сарадње управо са црквама и верским заједницама, али важи и обрнуто у истој мери. Ни ми поред најбоље воље, као носиоци одговорности духовне, пастирске, вероучитељске и сваке друге својих цркава и верских заједница, не можемо постићи много, ако ишта и можемо, без сарадње са државним органима и установама, а посебно без сарадње са нашим ресорним министарством, Министарством просвете, као и Управом за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде, која је правни наследник Министарства вера, које је такође за нас надлежни орган државе. Ја се надам да схватајући сву озбиљност наше епохе и сву тежину наше одговорности у датом тренутку да ћемо заједничким снагама и, наглашавам поново, уздајући се у помоћ и благодат Божју моћи да поправимо оно што треба поправити, да допунимо оно што треба допунити, да исправимо оно што треба исправити. Тако ћемо одговорити на поверење које нам је указано приликом обнављања рада Комисије нашим избором од стране наших цркава и верских заједница, као и безрезервним прихватањем тог избора, тих предложених чланова, од стране наше Владе.

Хвала вам свима поново за лепе речи поздрава и добродошлице, за лепе жеље за успех и за рад наш у будућем периоду, а посебно за ово подсећање на целокупну предисторију и ово наглашавање значаја постојања не само Комисије него и верске наставе као такве, а ако хоћемо још свеобухватније да се изразимо, рекао бих потребе хармоничне, добронамерне и општекорисне сарадње и кооперативности између цркава и верских заједница са једне стране и државе и друштва са друге стране. Нажалост, још увек постоје кругови код нас који после вишедеценијског идеолошког једноумља мисле да одвојеност Цркве и државе, односно верских заједница и државе – да и њих обухватимо, значи прогон Цркве и верских заједница из јавног и друштвеног живота. То је предрасуда, стереотип који је срећом код нас, уверен сам, превазиђен. Одвојеност, која значи заиста самосталност у унутрашњем животу и домену одговорности по самој природи ствари, у исто време значи и отвореност за сарадњу по свим оним питањима која воде општем добру и напретку, а њих је углавном понајвише. Зато хвала нашим домаћинима и сарадницима у овом послу из оба министарства, једног министарства и једне управе коју ми доживљавамо као да је и министарство. На крају да изразим жељу да се и убудуће у добру виђамо са добрим вестима о нашем заједничком труду и напору. Хвала вам свима.

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм