ТВ Храм / Патријарх Порфирије на обележавању годишњице НАТО агресије у Краљеву: Молимо се за мир света (ФОТО/ВИДЕО)

ЧЕТВРТАК, 24. 3. 2022 - 21:30

Извор: ТВ Храм

Патријарх Порфирије на обележавању годишњице НАТО агресије у Краљеву: Молимо се за мир света (ФОТО/ВИДЕО)

Молитва је наше надахнуће за стварање, за уметност, зато се молимо за нашу браћу и сестре пострадале у НАТО агресији на Србији, али се молимо и за све који данас страдају било где, молимо се за мир уопште, за мир света. Молимо се данас посебно за престанак сукоба у Украјини, молимо се за мир на Блиском Истоку, у Африци, свуда, рекао је Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије у Краљеву на годишњици обележавања НАТО агресије на Србију.

Поводом годишњице обележавања НАТО агресије на Србију, у четвртак 24. марта, у Краљеву на Тргу српских ратника, обележен је Дан сећања на страдале у НАТО агресији 1999. године. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је помен свим невино пострадалим жртвама.

Том приликом свим присутним се обратио беседом у којој је говорећи о немилом догађају рекао да је свет створен из љубави Божије, хармонијом Оца и Сина и Светога Духа, а врхунац стварања и Божије љубави јесте човек, људско биће. Помињућу библијску причу о Каину и Авељу, рекао је да смо се окупили у Краљеву да узнесемо молитву и одамо достојан помен жртвама, али да исто тако видамо и исцељујемо ране нанете једним организованим античовештвом који је почињен према српском народу.

Патријар Порфирије је нагласио да је молитва наше надахнуће за стварање, за уметност, зато се молимо за нашу браћу и сестре пострадале у НАТО агресији на Србији, али се молимо и за све који данас страдају било где, молимо се за мир уопште, за мир света. Молимо се данас посебно за престанак сукоба у Украјини, молимо се за мир на Блиском Истоку, у Африци, свуда. Молимо се да сви разумемо и да сви разумеју да смо међусобно сви повезани, да смо једни другима потребни, сви људи су браћа и људи су наша браћа, наша браћа су чак и онда они који нас прогоне, којима смо и до данас мета, молимо се и за њих. Молимо се и за оне који нас клевећу, ми њих прогонити нећемо и клеветати нећемо, али истину и због њих, али и због нас објављиваћемо и сведочићемо, додаје Патријарх српски.

Патријарх Порфирије истиче да се наше страдање не сме пројавити као злопамћење, оно се мора претворити у снагу за сведочење истине, правде, љубави и мира, у снагу праштања и покајања, мора се преобразити у живот у сваком добру и у живот у христоликој врлини.

Његова Светост наглашава да нам је потребна и помоћ Божија коју ево данас молећи се и сећајући се на пострадале невине током НАТО бомбардовања призивамо упорно и непрестано показујемо ми људи да нам је помоћ Божија потребна, да не можемо сами, да не можемо да превазиђемо ону истину да је наш ближњи Каин, да је човек човеку Каин, зато Господе просветли нашу таму и учини све људе истинском децом својом и правом браћом међу собом.

***

Ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, почели су на данашњи дан пре 23 године. За 78 дана погинуло је између 1.200 и 2.500 људи.

Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

Кларк је касније у књизи "Модерно ратовање" написао - не само да је планирање ваздушне операције НАТО-а против СРЈ интензивирано средином јуна 1998. године, већ и да је завршено крајем августа те године.

СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.

Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најпре су гађане касарне и јединице противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и на другим местима.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

У ноћи 23. априла 1999. године у два сата и шест минута након поноћи, НАТО је у нападу на зграду РТС-а усмртио 16 радника. То је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.

Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби" од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије - у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.

Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили су пали на подручје села Коколеч у 13.30.