Епархија рашко-призренска твитер налог- Овај храм у Приштини свима нама је подстицај да се још више молимо да се храм доврши и да попут храма Светог Саве у Београду буде украс овога града. Храм у Приштини треба да буде храм свих нас, да нас обједињује и сабира у миру, љубави и слози, да овде, са овог места, шаљемо поруку љубави и мира према свима без обзира ко су ти људи и какве намере имају. Служењем данас у овом храму ми сведочимо ко смо, ко смо били и шта треба да будемо у будућности. Сведочимо да се никада нећемо одрећи наших светиња и да оне нама припадају и да су залог нашег вечног живота. Иако сабрани данас у малом броју, ми смо семе за неке будуће хришћане и нека боља времена када ће овај храм бити завршен и испуњен верницима, поручио је владика Теодосије.
-Повод за данашње окупљање у Приштини је молитва и то је оно најбоље што можемо да принесемо Богу. Оно што смо најбоље имали од срца, принели смо Богу и Господ то прима у свој небески жртвеник, нашу жртву принету њему. Данашњи празник јесте радост свих хришћана, рекао је владика Теодосије и истакао да хришћани не треба да буду у безнађу када су у опасности, јер Бог даје снагу, а данас је много молитви упоућено Господу на светим Литургијама које су служене у храмовима посвећеним Вазнесењу Христовом у Београду, Бања Луци, Москви, Високим Дечанима, Призрену… - По први пут ми данас прослављамо славу у овом величанственом али недовршеном храму који су наши претходници нама оставили са задатком да овде служимо, да се Богу молимо и да га довршимо, рекао је Епископ Теодосије.
Епископу су саслуживали приштински парох протојереј Станиша Арсић и епархијски секретар јереј Саша Митровић. Славски колач припремила је Ђурђа Дрмончић која живи у непосредној близини храма Христа Спаса у центру Приштине.
Црква у центру Приштине грађена је деведесетих година као главни градски храм, а пројектовао је архитекта Спасоје Крунић. Након окончања сукоба 1999. године црква је минирана, али није било већих оштећења. Британске снаге Кфора су потом преузеле обезбеђење објекта. Са повлачењем Кфора у косовској јавности, међу политичарима, невладиним организацијама и на Универзитету круже идеје да се храму промени намена и да не буде у власништву Српске Православне Цркве, уз најчешћи изговор да је реч о цркви из доба Милошевићевог режима.
Епархија рашко-призренска са својим свештенством, монаштвом и верним народом упорна је у настојању да се храм, који је грађен искључиво трудом и љубављу верног народа, што пре заврши и стави у богослужбену употребу.
