ЧЕТВРТАК, 14. 4. 2022 - 13:34

Извор: ТВ Храм

Одговор духовника - Проблеми са таштом

ПИТАЊЕ: Помаже Бог Оче Како се на културан начин ријешити таште, која се константно мјеша у живот мене и моје супруге? Моја супруга је толико овисна о својој мајци да је у стању да покуша да ме „повриједи“ тјелесно, да би је заштитила! Не могу вам ријечима описати колики бијес моја супруга у себи има и до које мјере је спремна да ме вријеђа, када се њене мајке нешто тиче. Моја ташта мени једно прича и прави се како је она невина, када је питам зашто неке ствари ради, а са друге стране мојој супрузи све против мене и моје породице говори и савјетује је како да поступа.

Све је то видљиво у њиховим порукама и разговорима! Истовремено посјећује некаквог биоенергетичара и мени саопштава како тај човјек тврди да је моја супруга ђавоимана и да ли желе да он моју супругу „очисти“ од те зле силе… Чак је наговорила тог човјека да и мене позове, гдје сам ја на културан начин прекинуо тај разговор, да би се она после тога извињавала, као да је то грешка била, јер је тај човјек нешто погрешно схватио! Да напоменем још да смо сви Срби Православци. Ја редовно на Литургије идем, постим и причешћујем се, што ми велики немир у кући од моје супруге ствара! Дискусије иду до те мјере, да се свађа са мном о Иконама које у стану имамо и како ја глумим некаквог вјерника и од наше куће Цркву правим! Тешко је бити смирен Оче поред такве особе, јер она до те мјере иде са провокацијама, да вријеђа све што ми је мило и драго. Тешко ми је унутрашњи мир очувати остати равнодушан и прећутати све те увреде и провокације! Ја сам свјестан мог искушења и Господу сам захвалан на свему томе, јер сам много гријешио у прошлости, много сам гријешио Оче. Имамо ћеркицу од 4 године која то све слуша, још ми је и супруга трудна, што још и додатан страх у мени ствара због нерођеног дјетета. Помозите Оче и посавјетујте како породицу да спасем. Слава Богу и хвала.

ОДГОВОР ДУХОВНИКА: Господ каже у Јеванђељу: „Оставиће човек оца свога и матер и прилепиће се жени својој, и биће двоје једно тело“. Ступањем у брак, и муж и жена треба дакле да оставе своје родитеље и постану једно. Твоја жена мора да се одлучи какви су јој приоритети. Правилно би било да јој на првом месту буде муж и сопствена деца, па тек потом родитељи. Ако она није спремна да постави своју мајку и њене жеље и потребе на друго место, а тебе и децу на прво место, онда ту мало шта можеш учинити, проблеми у браку с њом неће никад престати. У том случају она тебе не воли и најбоље ће бити да је оставиш и удаљиш се од ње. Ипак пре него учиниш тако нешто, ваљало би да најпре утврдиш да ли је проблем заиста у њеној претераној привезаности за своју мајку или ти се то само тако чини.

Најпре размисли да ли се код ње испади гнева јављају само кад се помене њена мајка, или су присутни и кад се ради о неким другим стварима. Ако се код ње гнев јавља само кад је реч о мајци, онда је дефинитивно проблем у њеној привезаности за мајку. Али ако јој се дешава да се у тренутку разгоропади и кад није реч о њеној мајци, него о сасвим обичним стварима, онда се вероватно ради о сасвим другом проблему.

Ако ти се на основу посматрања учини да је реч само о њеној привезаности за своју мајку, онда треба да јој укажеш да мора да се одлучи ко јој је пречи: ти и деца или њена мајка. Ако она каже да је спремна да остави своје родитеље и да јој је на првом месту сопствена породица, тј ти и деца, онда има наде да се ствари поправе. У том случају вероватно је да проблем потиче од тога што је она умом својим схватила шта су јој приоритети, али у свом срцу још увек се није сагласила са тим. Стога је потребно да је чешће подсећаш на то, што она и сама признаје, да су интереси и жеље њеног мужа пречи од интереса и жеља њене мајке. Ако се упорно гневи и одбија да теби и деци да предност у односу на своју мајку, онда те она не воли и самим тим ни брак није могућ. Тада је остави.

Ако пак установиш да се испади гнева код ње јављају и поводом других ствари, онда је проблем у нечем другом. Има људи који од малена стекну навику да све проблеме на које наиђу у животу решавају виком и галамом. Можда су родитељи били превише устрашени када се дете развиче, па су их брже боље умиривали тиме што им попусте у свему. Дете у таквим случајевима стиче уверење да може сваку препреку савладати ако се само довољно јако развиче. С временом од такве деце постају људи који развију и усаврше у себи вештину да застраше сваког ко би им стао на пут или покушао да им се успротиви. Можда је твоја жена једна од таквих људи. Можда су све те њене увреде и напади гнева и хистерије ако јој нешто није по вољи само њен начин како да спроведе своју вољу. У том случају добро је да се у тим тренуцима њених напада сетиш да она то све не мисли озбиљно, него да је то само њен стил како да постигне свој циљ. Ако се тога сетиш, онда можеш да сасвим игноришеш садржај тих њених увреда и вике знајући да то нема никакве везе са оним што она у том тренутку мисли и осећа. Уместо да се осећаш увређен и да јој враћаш истом мером, много ће боље бити да је упиташ што можеш мирнијим гласом, шта тачно она жели да ти тог тренутка урадиш. Можеш можда чак да узмеш у руке папир и оловку да би забележио све што ће ти казати да жели од тебе. Када увиди да се од ње тражи да прецизно формулише своје захтеве, она ће највероватније да се стиша. Људи који виком решавају своје проблеме, толико развију своју способност да се у тренутку претворе у застрашујући призор да сваки покушај обичних смртника да им одговоре истом мером унапред бива осуђен на пораз. Обични људи једноставно немају тај капацитет да се толико разгневе и стога ће се сваки покушај да са овим професионалцима у дисциплини гнева уђу у борбу завршити њиховим повлачењем.

Уместо да се с таквом особом бориш на њеном терену где ћеш сигурно изгубити, много је боље да потпуно игноришеш њихов напад беса и да им упутиш питање као да се ради о сасвим обичном разговору. Кад увиде да их напад гневом не доводи до решења на онај начин на који су то навикли, такви људи ће се повратити од гнева исто тако брзо како су се и разгневили и наставиће разговор као да се ништа није ни десило. Та њихова особина заправо и показује да они у свом гневном наступу не виде ништа необично. Из њихове тачке гледишта то је савршено нормално понашање и они верују да сви људи тако исто размишљају. За обичног човека, који се током сазревања научи да обуздава своје емоције, испад гнева се не јавља тако често, а кад се јави онда је то прави гнев из којега не могу лако да се зауставе и поврате. За оне прве, контролисање емоција је питање способности да се у тренутку направе као да су бесни, чак и онда када у себи не осећају заиста бес. Они не контролишу свој гнев са циљем да неког не повреде, него га контролишу са циљем да својим гневом распрше сваку препреку која им стоји на путу.

Дакле, кад видиш да се твоја жена разгневила постарај се да што пре себе подсетиш да она тог тренутка не мисли све то што говори, него да она тог тренутка има неку жељу, неки циљ који жели да оствари, а вика и застрашујући израз лица су само средство за којим она по навици прво посеже. Стога затвори своје уши да не слушаш све те увреде којима те засипа јер ће то само испровоцирати и код тебе гнев и ући ћеш у борбу у којој ћеш сигурно изгубити. Игнориши све што чујеш, игнориши њен застрашујући израз лица, што можеш мирније се усредсреди на питање шта је то што она тренутно жели. Какав то она циљ има у том моменту. Упитај је о томе мирним гласом, као да се ништа није ни догодило и највероватније да ће се она у моменту умирити и наставити разговор нормалним тоном.

Ако је твоја жена једна од тих професионалаца гнева који бесним испадима покушавају да реше све животне проблеме, то највероватније никад нећеш моћи да промениш код ње и она ће се увек тако понашати. Испади гнева ће бити саставни део вашег заједничког живота. Али ако себе извежбаш да се увек сетиш да је то само маска, само глума усмерена на остварење неког конкретног циља, и да то што у тим испадима говори не мисли озбиљно, онда ти њени испади неће представљати за тебе велики проблем.

Нека ти Господ помогне да пронађеш праве узроке овог проблема, као и оптимално решење за њих.

Повезане вести

Одговор духовника