ПОНЕДЕЉАК, 22. 11. 2021 - 17:47

Извор: ТВ Храм

Одговор духовника - Вежбање ума у добрим мислима

ПИТАЊЕ: Помаже Бог драги оче. Молим вас, треба ми помоћ. У процепу сам, имам утисак да ми се душа кида. Молим се свако вече, читам Псалтир, Свето писмо и Свете оце, постим, причешћујем се. Али ја и даље имам немир у души и телу. После порођаја (имала сам нападе панике и депресију), али се у последње 2 год појачало јако. Осећам јаку тугу и немир, не могу дисати, борим се за ваздух. Имам страхове и јаку борбу са ружним помислима.

Тако је сваког дана, и увек сам исцрпљена. Осећам друге људе јако отуђено, а пре нисам била таква. Јако сам била срећна, радосна, и чинила да људи буду срећни око мене. Почела сам да се плашим људи, догађаја, разних ствари… Сада нисам срећна, немам смирење, као да је терет на мене пао и не могу да се померим. Додатно се лоше осећам, јер имам ружну мисао да нисам добра мајка свом детету, и свом супругу партнер. Волела бих да идем код доктора психијатра, али са друге стране читам да треба појачати борбу и молитву. Да ли могу са се обратим њима за помоћ? Не знам шта да радим, желим опет да волим живот и да се преданије предам Господу. Као да сам све изневерила. Извините на дугом посту.

ОДГОВОР ДУХОВНИКА: Драга сестро, саветујем ти да што пре потражиш стручну медицинску помоћ. Ако су твоји проблеми почели након порођаја и ако већ две године покушаваш да се молитвом и читањем сама избориш и повратиш у своје пређашње духовно стање, и у томе никако не успеваш него ситуација бива још гора, више је него евидентно да ти је помоћ потребна. Људске мисли и осећања су тесно повезана са биохемијом мозга. У зависности од тога какве мисли имаш и каква осећања осећаш, твој мозак лучи различите хемијске супстанце. Али и обрнуто, у зависности од тога колико има којих хемијских супстанци у твом телу, зависи какве ћеш мисли и осећања имати. Када у твојој глави настане збрка, у твом телу такође настаје хемијска збрка. Када су ти мисли и осећања стабилна и уравнотежена, онда је стабилна и уравнотежена биохемија у твом телу. Када доживиш неки стрес, твој мозак бива избачен из равнотеже и осећаш у себи кошмар мисли и осећања. Након што средиш мисли и осећања, равнотежа се поново успоставља. Међутим, може се догодити да неки пут толико будеш избачена из равнотеже да је веома тешко ту равнотежу повратити. Замисли један висок и тежак стуб усправљен на земљи.

Када је у скоро вертикалном положају, и мало дете би могло да га поврати у вертикалу, али ако се тај стуб опасно накриви на једну страну, биће потребна снага много људи да га поврати у усправан положај. Тако је сада твој мозак толико изашао из свог равнотежног положаја да више не можеш сама својом снагом да га усправиш, него ти је потребна додатна помоћ стручњака. Научници су открили вршећи експерименте над мишевима, да ако се мозак онемогући да синтетише одређену хемијску супстанцу која телу даје сигнал жеље, мишеви би умирали од глади, немајући жеље да узимају храну. Ако би им научници ставили храну у уста, они би је појели и давали би знаке као да су се томе обрадовали, али сами од себе нису могли да се сете да узму храну која је стајала све време пред њима. Једноставно без те супстанце у њима није могла да се роди жеља чак ни за утољавање глади. Толики је утицај биохемије на мозак. У односу на своје претке, ми данас живимо у затрованој животној средини. Ваздух који удишемо је затрован, вода коју пијемо је затрована, храна коју једемо је затрована и лишена многих неопходних састојака јер се производи на вештачки начин или се штити од пропадања хемијским средствима. Све то сигурно да утиче на биохемију нашег тела и способност мозга да синтетише све оне супстанце које нормално треба да синтетише.

Стога није никакво чудо ако се деси да нам у организму недостаје какав органски састојак и ако нам је за нормално функционисање неопходно да узимамо какве лекове и додатке исхрани. Зато немој да те буде срамота што се обраћаш лекарима за помоћ. Чим се осећаш тако како си описала, сасвим сигурно је биохемија твог мозга поремећена и изведена из равнотеже. Ако си покушавала да сама повратиш равнотежу користећи се молитвом, читањем побожних књига и осталим средствима, и ако ти то није помогло, врло је вероватно да ти просто недостаје нека хемијска супстанца и да се без ње твоје стање неће поправити. Стога ти саветујем да се обратиш неуро-психијатру за помоћ. При том ваља да имаш на уму и следеће. Нису сви лекари заиста прави лекари. Има на жалост и таквих лекара којима није циљ да помогну пацијенту да се излечи, него који само преписују лекове одређеног произвођача који им за то плаћа и који имају циљ да што више тих лекова препишу. Пази се и чувај да не налетиш на таквог лекара. При том је отежавајући фактор и то што кад једном почнеш да узимаш лекове који утичу на мозак, више нећеш моћи да се поуздаш у сопствене процене и сопствено расуђивање. Јер се може лако десити да ти се чини као да ти бива све горе, док се у реалности твоје здравље побољшава и обрнуто, може да ти се чини као да су лекови које пијеш одлични, док ти у реалности они наносе штету.

Због тога је пожељно да имаш некога ко ће моћи да те гледа са стране и прати и који ће моћи да примети шта се с тобом заиста дешава као последица узимања тих лекова. Такође лекови који делују на мозак обично делују са задршком. Кад почнеш да их пијеш, можда је неопходно да прође и месец дана пре него што почнеш да осећаш неко побољшање. И кад престанеш да их пијеш, може се десити да првих месец или два не осетиш никакве тегобе, али се након неког времена проблеми поново појаве и често још појачани. Стога пре него што приступиш узимању лекова, најпре се добро распитај о лекару. Ако можеш распитај се код оних који су се лечили код њега, каква су им искуства. Да ли је пут који води до његове ординације једносмерна улица, тј да ли сви они који код њега почну да се лече више никад не изађу или има и таквих који су се излечили.

Кад се одлучиш и почнеш да се лечиш код једног лекара, нека твој муж или неко у кога имаш поверења пажљиво прати шта се с тобом дешава и како те тај лекар третира, па ако установи да се тај лекар не интересује како да те излечи и како да повратиш своје здравље, онда нека ти помогне да нађеш неког другог, трећег и колико год буде било потребно док не нађеш оног правог лекара који ће се искрено старати за твоје добро. Ако си већ почела да узимаш неке лекове и ако се испостави да ти лекови не помажу или стварају нове проблеме, и желиш да престанеш да их узимаш, немој то никако радити на своју руку. Кажи свом лекару искрено колико си лекова узимала и да желиш да престанеш да их узимаш. Нека те лекар руководи у том одвикавању од лека, како не би себи направила још веће проблеме. Кад једном нађеш доброг лекара и кад ти лекови које ти он буде преписао помогну да се осетиш боље и здравије, онда вежбај себе да ту равнотежу одржаваш добрим мислима и добрим осећањима. Немој се само ослањати на лекове и занемарити ту унутрашњу моћ да утичеш на биохемију свог мозга. Сада моћ твог ума да утиче није довољно велика да би могла сама да изађеш из ове кризе, али када се већ поврати равнотежа онда ће твој ум моћи да ту равнотежу одржава. Ако се не будеш вежбала у томе, може ти се догодити да твоја ум још више ослаби и да будеш још мање способна да решиш чак и мали поремећај равнотеже без употребе лекова. Стога је неопходно да паралелно са узимањем лекова, вежбаш свој ум у добрим мислима и добрим осећањима. Вежбањем можеш постићи и то да твој ум толико ојача да буде кадар да се избори и са већим поремећајима равнотеже без помоћи лекова. Али за излазак из садашње кризе употреби лекове које ти добар лекар препоручи. Само пази да кад се једном осетиш боље, не пропустиш да јачаш и свој ум вежбајући се у добром и правилном размишљању и заузимању правилног става према сваком проблему на који наиђеш. Нека ти Бог помогне да што пре изађеш из овог стања у које си запала, те да кад ти се здравље поврати, ојача твој ум да би могла своје здравље и да задржиш.
 

Повезане вести