Колико год се трудим да се сконцентришем не успијевам да дођем до нивоа који би учење учинио нешто лакшим и бржим. Често имам осјећај да сам у хаосу и да не знам шта следеће да урадим, да ништа не стижем и да ни за шта друго немам времена. Ближњи ме, хвала Богу и свима њима, не притишћу, напротив. Можда претјерано притишћем сам себе? Имате ли неки савјет? Хвала и желим Вам свако добро!

Након што се на тај начин запамти неки текст, није могуће сетити се нечега у средини текста, него је неопходно сваки пут кренути из почетка, да би се дошло до средине. Ако нас неки шум или шта друго прекине, на пола, тешко је наставити, без понављања онога што је пре тога речено. Уместо таквог начина учења, препоручујем ти да се користиш другим, бољим начином. Пре свега имај у виду да је сам задатак: научити све што је аутор написао у својој књизи, тежак сам по себи. Аутор у својој глави има одређен поглед, одређену слику коју је стварао годинама радећи у тој области. Но, када ту слику, коју има у својој глави, жели да пренесе другима и то кроз писани текст, јавља се проблем како пренети гомилу детаља који су сви међусобно повезани безбројним везама у један низ реченица у коме су све реченице повезане само једним редоследом у коме су написане. Понеки аутори имају дара за поучавање те су њихове књиге лаке за читање и разумевање. Но то најчешће није случај. Јер неко ко је експерт у некој ужој области, не мора уопште да познаје методику и педагогију, које су неопходне за успешно поучавање. Такође многи аутори и не стављају себи за главни циљ да њихова књига буде лака за учење, него им је циљ да све што знају стрпају у књигу.

Да би научио шта неки такав аутор пише у својој књизи, мораш да у својој глави изградиш сличну мрежу међусобно повезаних чињеница само на основу текста ауторове књиге, где многе од веза недостају. Наука доказује да је и најумнији човек једва способан да држи у својој глави седам или осам различитих ствари у сваком датом тренутку. Да би савладао књигу са више стотина страна, неопходно је да чињенице које читаш из књиге разместиш у својој глави и да их повежеш са оним што си већ раније научио, да их уткаш у мрежу која већ постоји у твојој глави. Ако само убацујеш чињеницу за чињеницом у своју главу, после десетак нових чињеница већ си заборавио оне које си прочитао на почетку. Да би могао да их се сетиш, мораш да их слажеш и повезујеш са оним што већ знаш. Код аутора све су те чињенице међусобно повезане у једну чврсту структуру. Да би научио све што је аутор написао у књизи, мораш у својој глави изградити сличну структуру. Стога кад читаш књигу са намером да разумеш и научиш све што је аутор у њој написао, мораш да најпре направиш у својој глави костур на који ћеш моћи да закачиш све појединачне чињенице које будеш после тога читао. Прво се постарај да научиш садржај књиге. Како се које поглавље зове, које поднаслове садржи свако поглавље, којим редом иду поглавља, а којим поднаслови унутар поглавља. Готово је сигурно да те на испиту неће питати о томе, али то је ипак потребно да научиш на почетку, како би у својој глави припремио место за будуће чињенице о којим ћеш читати. Покушај да само на основу садржаја књиге докучиш шта је аутор хтео да каже. Упитај себе зашто су поглавља поређана тим редом. Затим прочитај увод или предговор аутора, јер у предговору аутори често објашњавају структуру књиге и најављују поглавља.

Потом прочитај првих пар пасуса од сваког поглавља, као и последња два три пасуса у сваком поглављу. Најчешће се у тим пасусима налази сажето објашњење читавог поглавља. Читајући те пасусе, настој да смислиш питања на која би ти пасуси могли послужити као одговор. Запиши та питања у листу и поред сваког питања забележи број стране на којој се налази одговор, а у књизи на маргини поред пасуса забележи редни број питања које си записао у листу питања. Прочитај и поговор јер ће ту врло вероватно аутор дати сажетак целе своје књиге. Чинећи све ово ти стичеш грубу слику свега што се у књизи налази и у својој глави ограђујеш одређени простор за све оно што ћеш из те књиге научити. Многи детаљи ће ти и даље остати сасвим нејасни, али у почетку те детаље можеш слободно да изоставиш. Пре него што почнеш да се бавиш детаљима, неопходно је да изградиш у својој глави оквир у који ћеш моћи да сместиш те детаље. Ако само будеш пунио своју главу детаљима, а да најпре ниси припремио оквир за те детаље, онда ће ти у глави остати свега неколико последњих детаља, и чим прочиташ нови, неки од старих ће ишчезнути из твоје главе. Затим покушај да у две до три реченице сажмеш све оно о чему књига говори, барем на основу онога што си до сад из садржаја књиге, предговора и поговора научио. Покушај да процениш који делови књиге ће бити тежи за разумевање, а који лакши. Теже делове третирај као и саму књигу. Најпре само разгледај поднаслове, и покушај да запамтиш њихов редослед. Постављај себи питања зашто поднаслови иду тим редом, а не неким другим. После сваке прочитане целине, застани и покушај да замислиш какво би питање професор могао да ти постави да би проверио да ли си научио то што си управо прочитао. Свако питање додај на ону листу и опет поред питања упиши број стране где се одговор налази, а на маргини књиге упиши редни број питања.

Затим прочитај свако поглавље од почетка до краја, застајући после сваких два три пасуса и правећи нова питања на основу тих пасуса. Као и раније, упиши поред питања број стране у књизи, а у књизи на маргини упиши број питања. Када на тај начин прочиташ целу књигу, неке ствари ћеш запамтити, али многе вероватно нећеш запамтити после првог читања. Да би ефикасно учио, неопходно је да поново прочиташ оне делове које ниси најбоље разумео. Ишчитавај стога листу својих питања и покушај да се сетиш одговора. Ако се не можеш сетити неког одговора, погледај поново у књигу на одређену страну и подсети се. За то можеш да користиш и одређене апликације за телефон или рачунар као што је на пример апликација Анки. У тој апликацији можеш да упишеш сва своја питања и затим ће апликација да ти их поставља, а ти треба да означиш колико ти је било лако или тешко да се сетиш одговора. Апликација води статистику твојих одговора и поновиће више пута оно питање за чији одговор ти је требало више времена да га се сетиш. Она питања за које се лако сетиш одговора, ова апликација ће ти постављати све ређе и ређе. Ако почнеш да их заборављаш, онда ће ти их поново постављати чешће. На тај начин одговори ће постепено прећи из твог краткотрајног памћења у дуготрајно памћење. Тада ће бити тешко да их заборавиш, чак и кад би то пожелео. Добра је вежба да покушаш да објасниш то што учиш, неком коме је то потпуно страна материја. Ако си сам све добро схватио и разумео, онда ћеш умети да то објасниш једноставним речима. Ако си само запамтио објашњење али га ниси заиста и разумео, онда нећеш умети да то објасниш једноставним речима. И по томе можеш да закључиш шта ти је остало нејасно и шта треба поново да прочиташ како би боље разумео.

Да се избориш са безвољношћу, препоручујем ти да користиш мотивациону технику „помодоро“. Време које проводиш учећи подели на временске интервале у којима се интензивно усредсредиш на учење и интервале у којима дајеш себи кратак предах. Обично се узима двадесетпет минута сконцентрисаног напора, после чега следи пет минута паузе. Кад отпочнеш период сконцентрисаног рада, подеси аларм на свом телефону или још боље на неком примитивнијем механичком мерачу времена, да те обавести кад истекне време предвиђено за сконцентрисани напор, и потом склони од себе све што би могло да ти одвуче пажњу. Угаси сва друга обавештења, имејлове, поруке са друштвених мрежа и остало. Ова техника је добила име по кухињском часовнику у облику парадајза који куварице користе да их опомене када јело треба извадити из рерне или га скинути са ватре. То је једноставна механичка справа која се може навити да мери разне временске интервале обично не дуже од једног сата, и која ће зазвонити кад интервал истекне. Ако можеш пронађи сличну направу и користи је уместо мобилног телефона, а сам телефон остави у некој другој просторији или укључи режим „не узнемиравај“ на телефону, како ништа не би пореметило твоју концентрацију током следећих двадесетпет минута. После четири узастопна интервала, дај себи мало дужи предах. Чак и ако ти се чини да је предах губљење драгоценог времена и да ти није потребан, ипак је боље да предахнеш. Такође можеш и да комбинујеш више различитих задатака, тако да се одмараш од једног радећи на другом. Ово ће дати твом мозгу време да све оне чињенице које си му убацио распореди на одговарајуће место. Ако будеш само додавао нове чињенице без предаха, мозак неће имати времена да их среди и тако ћеш у глави имати збрку. Дан или два још ћеш и моћи да се сетиш онога што си учио, али ће све то врло брзо нестати не остављајући у твојој глави никакав траг за собом. Када пак, правиш повремене паузе, мозак ће моћи да нове чињенице распореди или ако се на основу нових чињеница испостави да је нешто раније погрешно повезао, у току паузе моћи ће да те погрешно сложене чињенице пресложи у бољи и правилнији облик. Такође је корисно да ставиш негде на видно место план учења у виду низа корака које ћеш предузимати да би се спремио за испит. На пример, први корак је упознавање са садржајем књиге, или књига ако их има више, затим пажљиво читање предговора и поговора, затим читање почетка и краја сваког поглавља, затим детаљно ишчитавање сваког поглавља, затим учење путем питања и одговора које си саставио током претходних корака.

Како који од ових корака завршиш, обележи то на свом плану учења. Ако си током читања написао сто питања, онда за сваких десет питања која научиш, упиши једну рецку на свој план. Бележећи свој прогрес на овом плану учења, одржаваћеш своју мотивисаност за учење. Ако само учиш, може да ти се чини као да нимало не напредујеш и да је циљ ка коме тежиш неописиво далеко. Но, кад га ставиш на папир, у виду плана учења и када на том плану обележиш сваки пређени корак, онда ће ти прогрес бити пред очима, и неће ти изгледати као да никад нећеш стићи на циљ. Биће ти стога много лакше да се мотивишеш да направиш следећи корак. Такође, кад се бориш са безвољношћу, кажи себи, само ћу да отпочнем следећи корак и тако себе наговори да почнеш. То је много лакше него ли натерати себе да почнеш са учењем размишљајући о свему оном што још имаш да урадиш да би стигао до циља. То може да ти се учини као превелик залогај и онда ћеш тешко моћи себе да натераш да почнеш са учењем. Због тога је корисно да цео процес учења имаш на видном месту, представљен у виду више мањих корака који су појединачно лакши за извршење. А то ће ти уједно дати и средство којим ћеш моћи да мериш свој напредак.

Штиклирање завршених корака је пријатна ствар. Мозак се лакше реши да нешто предузима ако зна да ће се то завршити каквом пријатношћу. Не могу да кажем да сам ја сам користио све ове технике током студија. И поред тога што сам студије давно завршио, себе сматрам доживотним учеником. И дан данас учим. Тако сам временом научио понешто и о овим техникама за боље и ефикасније учење. У данашње време много тога се може наћи на интернету о разним техникама за ефикасније учење, за брзо читање, за боље памћење, за мотивацију и сличне теме. Не знам да ли су ове технике које сам ти навео заиста најбоље, али могу рећи да су мени од користи при учењу. Надам се да ће и теби помоћи.