СРЕДА, 3. 11. 2021 - 17:21

Извор: ТВ Храм

Одговор духовника - Проблеми ближњих и њихово разрешење

ПИТАЊЕ: Помаже Бог оче, молим да ме упутите како да на хришћански начин разумем своју животну ситуацију и да се према њој поставим на прави начин. Моја ћерка, тинејџерка нема жељу за животом, мрзи себе има опсесивне мисли. Мисли које се односе да друге повреди, али није агресивна према другима. Агресивна је према себи. Мисли да је трансродна. Знам да су у питању године, али она већ дуго овако размишља. Црква јој је постала страна. Не смета јој када се ја молим, али она то више не жели. Верује у тарот карте, месец, звезде шта знам више шта све може да верује неко ко тражи пут без Христа, али у бити знам да је и даље чиста. Икона Богородице је у соби, и носи је некад око врата. Променила сам своје понашање. Трудим се да не будем критични родитељ. Трудим се да разумем. Не знам да ли је то помогло и таблете које је добила од психијатра, али видим да се бори пуно се бори и поред искушења. Немам моћ. Имам молитву. Али и сама нисам довољно едукована за ову ситуацију. Мора да постоји пут. Помозите ми у вашој моћи колико је. Хвала од Бога и од мене.

ОДГОВОР ДУХОВНИКА: Драга сестро, веома ми је жао због свега што се догађа са твојом ћерком. Прочитао сам и раније твоја питања на ову тему, и заиста бих желео да ти могу нешто корисно одговорити на постављено питање. Међутим, није могуће да ја и ти разговарамо о проблему неког другог и да тај наш разговор помогне том другом. Има смисла да питаш о свом личном проблему и саветима како да свој лични проблем решиш, али не и да питаш о томе како да се реши проблем неког другог. Апсолутно разумем да тебе боли то што се твоја ћерка тако понаша и осећа и да би ти све учинила да се њено стање поправи. Међутим, ја не могу да ти дам никакав користан савет о томе шта би твоја ћерка ваљало да предузме. Могу само да ти говорим о стварима које би ти могла да предузмеш. Можеш да покушаш да своју ћерку на неки начин наведеш да сама постави питање о свом проблему. Што се тога тиче, добро промисли на који начин да јој то предложиш. Може да се догоди да ако јој предложиш директно, за њу такав предлог буде иритирајући и онда се можда чак заинати да никако не пита. Ако ти се чини да би се тако шта могло од ње очекивати, онда јој боље немој директно предлагати такву идеју, него индиректно.

Можеш на пример да пред њом испричаш како си ти за неки свој проблем поставила питање духовнику и да ти је одговор помогао да боље разумеш свој проблем и да пронађеш начин како да га се ослободиш или барем ублажиш. Можда ће јој то бити довољно да и сама пожели да упита о свом проблему. Када су двоје људи редовно у контакту, природно је да се међу њима јављају разне ситуације. Некад су односи пријатни и инспиришући, пуни наде и поверења, а понекад се покваре и настане неповерљивост и сумњичавост. Понекад се догађа и да онај који на неки начин повреди другог, осети у себи кајање и тугу због свог поступка, и дође у стање у коме изражава спремност да учини било шта за оног кога је повредио, како би загладио свој ранији ружан поступак. Чекај да настане таква ситуација са твојом ћерком и да она дође у стање у коме би пожелела све да учини да поправи свој однос према теби. Можда јој у тој ситуацији можеш затражити да се обрати духовнику за помоћ. Слична ситуација може да настане и онда када је ти нечим нарочито обрадујеш или задовољиш, па она из захвалности за твој леп гест изрази спремност да учини нешто за тебе. И тада можеш да је замолиш да теби учини, тиме што ће упитати духовника о свом проблему.

У ишчекивању погодног момента буди стрпљива и не губи наду. Моли се Богу да дође до таквог момента и да ти помогне да га препознаш онда кад настане. Овај савет бих дао и свим другим гледаоцима који су слали слична питања о проблемима које има неко од њихових ближњих. Уместо да сами постављају питања о проблемима својих ближњих, много ће ефикасније бити ако у погодном тренутку подстакну те своје ближње да они сами упитају о свом проблему. Можда се питаш због чега је то тако, зашто ја не бих могао да ти дам савет за твоју ћерку? Пре свега ваља да имаш на уму да није могуће свакоме помоћи. Да би се неком човеку помогло да превазиђе неки свој проблем, пре свега је неопходно да он сам буде свестан да има проблем и да му је неопходна помоћ за решавање тог проблема. Ако он сам не верује да има проблем, или не верује да му је потребна помоћ са стране за решавање тог проблема, онда ма шта да му се посаветује или каже он то неће прихватити и неће применити. Тако да и најбољи савет остаје потпуно бескористан. Друго, проблем који ти замишљаш да твоја ћерка има, можда није оно што се теби чини. Тако да ако ти постављаш питање о проблему, тај проблем ће изгледати сасвим другачије у односу на оно како би га описала твоја ћерка. То је просто последица чињенице да нико не зна шта је у другом човеку. Ти можда знаш много тога о својој ћерки и о томе како се она понаша, како се њен проблем манифестује у њеном спољашњем понашању. Међутим, то никако не мора да значи да би и твоја ћерка на исти начин описала свој проблем. Из њене перспективе проблем можда изгледа сасвим другачије. Сасвим је небитно ко је у праву и чији је опис проблема истинитији. Оно што је битно је да савети треба да буду прилагођени ономе ко ће их примењивати. То значи да ако ја на основу описа проблема који ти даш, предложим неке савете, ти савети ће највероватније бити много другачији од савета које бих дао уколико би питала твоја ћерка сама. Јер ако твоја ћерка чује савете за решавање проблема који си ти описала али сама свој проблем уопште не доживљава тако, њој ће ти савети изгледати као да се тичу неког другог и да са њом немају никакве везе, и као такве их природно неће ни прихватити. Због свега тога, нема пуно смисла питати духовника за савет по питању туђег проблема, већ само за своје сопствене проблеме. Стога ћу ти дати још неколико савета о томе како да се ти владаш, и на који начин да поступаш, како би повећала шансе да твоја ћерка једног дана дође до решења за своје проблеме. Ако покушаш да експлицитно говориш својој ћерки о њеном проблему, како он изгледа из твоје перспективе, врло је могуће да ће јој то задати извесну бол.

То јој може личити и на оптуживање и онда ће се у њој јавити отпор и потреба да себе оправда и да негира свој проблем. Због тога ти не саветујем да тако поступаш. Уместо да јој дајеш савете и одговоре на питања која она није поставила, боље је да јој задајеш питања о којима ће она сама размишљати. Такво размишљање за њу неће бити попут неког напада и наметања, и отуда ће у њој бити много мање отпора да прихвати одговор до кога сама дође. Антички мудрац Сократ је може се рећи био мајстор те вештине да постављањем многих питања, своје саговорнике доведе до тога да сами открију одговор коме се нису надали, да сами дођу до закључка. Покушај дакле да на тај начин разговараш са својом ћерком. При том та питања можда и не морају да буду превише директна, како се она не би осећала као да је под истрагом.

Уместо тога, питање јој можеш поставити и тако као да ти сама гласно размишљаш и сама себе питаш. На пример: уместо да је питаш „Због чега ти толико не волиш себе“, можеш да кажеш, „Понекад саму себе не могу да поднесем, али ми никако није јасно због чега ми се то догађа“. Ако она чује такво питање, нема сумње да ће се у њој покренути размишљање на ту тему. Њена подсвест ће трагати за одговором на то питање чак и онда кад она буде спавала и кад се буде бавила каквим другим послом. И можда ће у неком тренутку у њој да се појави одговор у виду неке идеје, неког открића до кога је сама дошла, до одговора који ће она природно прихватити као лично свој. Она тада више неће осећати да јој било ко намеће тај одговор и ништа се њој неће противити том одговору. Ако чујеш да она негира да има проблем, можеш да кажеш: „Највероватније си у праву, и највероватније се то само мени привиђа да ти имаш проблем“ И потом додај низ чињеница које ти очекујеш да су истините полазећи од претпоставке да је оно што она говори истина. Потврђујући њен став са којим се иначе не слажеш, додај и читав низ позитивних последица које би неминовно происходиле из таквог њеног става. На пример, пошто нема никакав проблем, и пошто јој не треба ничија помоћ, она би морала да буде веома задовољна својим животом, и својим стањем, морала би да буде испуњена радошћу и благодарношћу за то што је толико срећна да нема проблема које не би умела сама да реши. Ако јој кажеш да она све то има у себи, она ће неминовно доћи на идеју да сама у себи процењује колико је истинито све то што ти причаш. Другим речима она ће се преиспитивати и размишљати о томе да ли је заиста срећна и задовољна, да ли заиста нема никаквих проблема за чије решење би јој била неопходна помоћ са стране. Чак и ако покуша да сама себе убеди да је то истина, њена савест ће јој указивати да то није баш тако.

На тај начин се повећавају шансе да она дође до спознаје да има реалан проблем, и да тај проблем сама не уме да реши. Тада ће бити много пријемчивија за идеју да се неком обрати за помоћ. И ако се обрати за помоћ, онда ће бити много спремнија и да послуша савете. Уместо да директно нападаш њене ставове у којима ти се чини да греши, боље узми на себе улогу некога ко је уверен да је то истина и извуци све могуће закључке на основу таквог уверења, а који су очигледно неистинити. Јер је једно од основних правила логике, да ако се на основу неког исказа може поуздано закључити да је истина нешто што очигледно није истина, онда је полазни исказ неминовно апсурдан. Само остави тај други део, нека твоја ћерка до њега сама дође. Тако ће она сама открити у чему је њена сопствена заблуда, у чему се то она сама вара и тада ће јој тај закључак изгледати сасвим прихватљив јер је до њега сама дошла а није јој наметнут. Нека ти Бог помогне тако што ће помоћи твојој ћерки да нађе излаз из своје садашње ситуације.
 

Повезане вести

Одговор духовника