СУБОТА, 9. 10. 2021 - 19:51

Извор: ТВ Храм

Одговор духовника - Самовоља у браку

ПИТАЊЕ: Самовоља у браку – када један од супружника цени себе и своје одлуке само као исправне и никако другачије? Како друга страна да се понаша?

ОДГОВОР ДУХОВНИКА: Драга сестро, саветујем ти да промислиш о следећем. Сваки пут кад те наљути то што твој муж сматра да је његово мишљење исправно, а твоје није, тј сваки пут кад он сматра да је паметнији и да боље зна неку ствар од тебе, ти у суштини мислиш то исто за себе. Јер ако ти не би у том тренутку сматрала да боље знаш од свог мужа и да си ти у праву, а не он; онда те његово држање не би љутило. По томе колико се у тим тренуцима љутиш, можеш закључити о интензитету твог високоумља тј твоје уверености да знаш боље. Ти не можеш директно да измениш нарав твог мужа, али зато можеш и треба да радиш на себи. Ако се ти ослободиш свог високоумља, своје сујете, онда ће ти његово понашање знатно мање сметати. Демони ти убацују помисли да ћете силно пострадати ако те он не послуша, него уради по свом. Све ти се чини као да ће се десити нешто трагично, ако урадите онако како он хоће јер он нешто не види, а ти видиш, он нешто не схвата а ти схваташ. Против таквих помисли ваља да се бориш подсећањем себе на све оне ситуације када ти ниси била у праву, кад си била сасвим уверена да ће бити добро да урадиш тако и тако, а после се испоставило да ти је то донело проблеме које ниси предвидела. Ако се добро замислиш, сигуран сам да ћеш наћи многе такве успомене од раног детињства, па све до сад. Стога кад те нападну помисли да ћете силно погрешити ако урадите онако како твој муж хоће, имај спремну листу таквих сећања и онда размишљај у себи овако: ако се већ дешавало у прошлости да ти нека идеја изгледа сасвим добро, а после се испостави да ти је донела непредвиђене проблеме, како можеш бити сигурна да се и овог пута не ради о некој таквој идеји? Да ли си толико уверена у то што мислиш, да би смела да гарантујеш за то животом своје деце? Уверен сам да се не би усудила на тако нешто. Ако се не би усудила, то значи да ти савест говори да у теби постоји макар и незнатна сумња да можда и ниси у праву. Кад увидиш да постоји таква сумња, онда ти већ неће бити тешко да се покориш свом мужу и урадиш како он хоће, знајући да он на тај начин преузима одговорност за ту одлуку. Не желим да ти кажем да ти не смеш баш ништа да пожелиш, и да не смеш ни о чему да размишљаш својом главом. Само треба да разликујеш у себи жеље од знања. Ако покушаваш свог мужа да увериш да нешто боље знаш од њега, сва је прилика да ће доћи до сукоба. Стога не треба никада да покушаваш тако нешто. Због високоумља кога се ниси сасвим ослободила, ти си стекла навику да мужу говориш на такав начин чак и кад се ради о твојим жељама. Саветујем ти стога да своје жеље говориш мужу не као нешто што би било паметније и боље од онога што он мисли и сматра; него само као своје личне жеље. Ако кажеш: „Ја бих много желела то и то“, мужу неће пасти на памет да ти противречи и да каже: „Не, није истина, ти не би то желела“. Али ако му исту ствар кажеш овако: „Мислим да би било много боље да урадимо овако“, онда ће то готово сигурно изазвати противљење у твом мужу. На пример пожелиш да продате аутомобил и купите неки други. Немој му помињати које су све предности такве идеје. Уместо тога кажи: „Знам да сам глупа, и да то вероватно не би било нарочито паметно, али срце ми жели онакав аутомобил. Ако ти, драги, сматраш да би било претешко да се оствари та моја луда жеља, нећу инсистирати. Преживећу и без тога, премда ће ми срце бити испуњено тугом.“ Кад своју жељу искажеш на такав начин, ствараш сасвим другачију врсту изазова свом мужу. Уместо да доводиш у питање његове умне способности, ти му пружаш прилику да се докаже, да се окуша може ли да оствари и то што изгледа неоствариво. На тај начин, нећеш можда успети да оствариш сваку своју жељу, али су бар шансе да се разговор о томе претвори у свађу, минималне, а вероватно ће се бар неке од твојих жеља на тај начин остварити.

Чак и кад муж не услиши твоју жељу и кад ти изгледа као да ништа ниси постигла, буди уверена да је то само варка. Твој муж можда то неће показати, али ће у његовом уму остати једна сенка незадовољства самим собом зато што није у стању да те комплетно задовољи, што допушта да у твом срцу буде присутна туга. Што си ти љубазнија према њему, та мисао ће га више прогањати. Та мисао ће га мучити дан и ноћ и можда ће касније ипак учинити како си желела, а ако то и не учини, биће много спремнији да испуни твоју следећу жељу. Можда твоја тренутна жеља и није тако важна, па је боље за тебе да остане неиспуњена. Јер можда ћеш ускоро пожелети нешто што би било заиста важно, и твој муж ће тада бити спремнији да је испуни, зато што није испунио неке од твојих претходних жеља. Никад немој бити сигурна да би остварење неке твоје жеље било заиста добро за тебе и твоју породицу. На пример пожелиш да промениш посао, али муж се томе противи. Можда би нови посао донео већу плату, или би био лакши, или би имао какве друге предности. Но можда би се догодило да идући на тај нови посао, доживиш какву саобраћајну несрећу и будеш тешко повређена или чак и да погинеш. Кад би могла да видиш у будућност, ти би наравно тада знала да је боље да не мењаш свој посао, али пошто не знаш шта ће све заиста бити у будућности, ти се фокусираш само на све оне предности које замишљаш да би та промена у твом животу донела и патиш што твој муж то не допушта. И чак допушташ себи да уђеш у расправу с њим по том питању и тиме додатно отежаваш своју ситуацију, додатно компликујеш односе у браку. И све то само зато што си уверена да би та промена била добра. Стога ти саветујем да на сваку своју жељу примениш овакво размишљање. Не можеш знати шта све носи будућност. Та жеља би могла и да ти уместо очекиване среће донесе какву неочекивану несрећу. Кад већ не знаш да ли би ти то заиста донело срећу или несрећу, онда није вредно да се око тога сукобљаваш са својим мужем. Стога кажи ту жељу само као жељу и не улази ни у какво доказивање да би то било добро или паметно. На крају увек додај да си ти спремна и да трпиш ако је тако потребно. Додај и то да ако већ та жеља не може да ти се оствари,  бићеш због тога вероватно тужна у срцу, али да си спремна да и то претрпиш. Пре него што кренеш да причаш о својој жељи, постарај се да нечим обрадујеш свог мужа. Учини нешто што знаш да ће му пријати. Чини то све док не видиш да се обрадовао.

Немој одустајати ни ако ти се чини да он ништа не примећује. Знај да му нико на овом свету не може више угодити од тебе, нико га не може толико усрећити као ти. Према томе ако ће се он до краја живота бар једном обрадовати, ти си та која има највише шанси да то оствари. Буди упорна и истрајна и пре или касније видећеш да се обрадовао. Тада је прилика да му кажеш о својој жељи онако како сам ти већ написао. Ако ти не учини по вољи, ти ипак настави да све чиниш како би му угодила, и пусти нека га изнутра прогони мисао о томе како ти није испунио жељу и да те је тиме ожалостио. Ти на даље о томе говори само да ти је жао, али да можеш да трпиш и да стога не инсистираш на својој жељи. Ако тако будеш поступала сва је прилика да ћеш поправити своје односе с мужем. Биће вам обома пријатније у браку, па ће вероватно и он бити спремнији да чује и понекад испуни
твоје жеље. А у случајевима када ти се жеља не оствари, биће ти много лакше да то претрпиш него што је то сад случај. Нека ти Бог помогне да задобијеш смирење и поправиш односе са својим мужем.
 

Повезане вести

Одговор духовника