Иконостас се кроз векове тематски и садржајно надограђивао. У барокним црквама 18. века у Карловачкој митрополији, развија се у висину, и носи највећи дио сликаног програма. Вешт дрворезбарски рад посебно је доприносио лепоти барокних иконостаса. Равноправно са сликарством, дрворезбарство се у време барока укључује у токове европске уметности.
У другој половини 18. века у Хабзбуршкој монархији започете су велике реформе, а Беч тако постаје интелектуални, научни, политички и административни центар и српског народа. Срби одлазе на школовање у Ликовну академију у Бечу, а по повратку у отаџбину средњоевропско барокно сликарство прилагођавају православним схватањима и традиционалним православним обрасцима. Срби у јужној Угарској нису зазирали од уметничких новина иако су без колебања чували православље.
Период 18. века карактерише уметност специфичног израза, која се на самом крају овог века изједначила са европским токовима, представљајући једну посебну, националну варијанту тих стремљења. У овом периоду стварају сликари Димитрије Бачевић, Јаков Орфелин, Теодор Крачун, Василије Остојић, Теодор Илић Чешљар, Арсеније Теодоровић и др.
Кроз историју српске црквене уметности води нас историчар уметности Сњежана Орловић са својим гостима, најзначајнијим именима из области историје уметности, историје, архитектуре, теологије, књижевности и музике.
У емисији учествују:
Проф. др Александра Кучековић
Проф. др Владимир Симић