
За време владавине краља, а потом цара Душана, фрескописане су бројне властеоске задужбине у Србији. Највећи број цркава налази се данас на простору Македоније, Косова и Метохије, а имамо такође сачуване и властеоске задужбине у Рашкој. Поменућемо цркву у селу Карану код Ужица, цркву манастира Добрун код Вишеграда у Републици Српској, затим манастирске цркве у Полошком и Псачи у Северној Македонији, цркву на острву Мали Град на Преспанском језеру у Албанији и др.
У селу Матеич недалеко од Куманова саграђена је црква посвећена Богородици. Реч је о последњој царској задужбини која је судећи по ктиторском портрету, завршена након смрти цара Душана.
Српске средњовековне фреске добар су извор за проучавање различитих сегмената тадашњег живота. Говоре нам не само о вери и посебном поштовању одређених светитеља, већ и о сферама приватног живота, као што су мода, музика, медицина, књижевност, али и о прибору за писање, храни и много чему другом.
Кроз историју српске црквене уметности води нас историчар уметности Сњежана Орловић са својим гостима, најзначајнијим именима из области историје уметности, историје, архитектуре, теологије, књижевности и музике.
У емисији учествују:
доц. др Драгана Павловић, историчар уметности
доц. др Јасмина Ћирић, историчар уметности
проф. др Радивој Радић, историчар
др Бојан Поповић, историчар уметности