ПОНЕДЕЉАК, 8. 5. 2023 - 13:45

Извор: ТВ ХРАМ

Најава - „Србија памти“ – „На трагу злочина, Слободан Ћировић“, Понедељак 08. мај у 20.20 часова

Нападом Немачке на Пољску, Европа се од 1939. године налазила у пламену. Наредне 1940. Француска је капитулирала. Краљевина Југославија изгубила је свог моћног савезника. Њена унутрашња и спољна политика налазе се под притиском Немачке и Италије. Суседне државе једна по једна улазе у „Тројни пакт". На крају, 25. марта 1941. године и сама је приморана на тај корак. Слободарски српски народ узвикнуо је „Боље рат него пакт! Боље гроб, него роб!" У историји човечанства, 27. март уписан је златним словима отпора фашизму и нацизму. Отпор безумљу!

Приватна архива Слободана Ћировића

Адолф Хитлер сав свој бес искалио је у наредним недељама. Мржњу је претворио у формулу уништења „100 Срба за једног убијеног и 50 за једног рањеног Немца". Носилац политичког континуитета Југославије у земљи, чији су краљ Петар II Карађорђевић и влада избегли заробљавање и склонили се у Лондону у Енглеској, био је покрет краљевских официра под вођством генерала и војног министра Драгољуба Михаиловића. Одлучно се опирао комадању земље и узео је у заштиту интересе Срба и других народа за које није било места у злокобном Хитлеровом „Новом поретку".

Логори на простору Независне Државе Хрватске, стрељање цивила у Драгинцу, Краљеву, Крагујевцу и другим местима, „пасја гробља" симбол братоубилачког рата довели су на ивицу опстанка српски народ. Савезници су инсистирали на жестоким окршајима са окупатором не размишљајући о жртвама које због тога подноси голоруко становништво. Након завршетка рата и победе над нацизмом у Европи 9. маја и свету 2. септембра 1945. године уређивао се нови свет. У послератној Југославији, у којој је званично Други светски рат завршен неколико дана касније у односу на Европу, 15. маја, партизани су успостављали своју комунистичку власт. Обичан човек морао је да тражи начина да преживи. Из куће Ћировића, у гружанском селу Опланићу, као припадници ЈВуО у врлетима Босне нестали су Славомир, Ћиро и Радмило.

Приватна архива Слободана Ћировића

У кући Славомира Ћировића остали су мајка, жена и нејако двоје деце. Син Слободан и ћерка Љиљана. Зла судбина учинила је да преживи само Слободан и сведочи о страдању своје породице само зато што нису били са онима који су власт освојили, него су остали уз оне који су државу градили и за њу крварили од Косова до данашњих дана. Обилазећи свет, тражећи свог оца и његову судбину, сазнавао је на које све начине и у којим све крајевима је страдао српски нарор. Све је то преточио у често награђиване књиге „На белом коњу преко реке", „Устока", „Калипоље", „Летопис Христифора Лепеничког", „Приче из дома Црног Ђорђа", „Разговори код инспектора и приче о ђаволу", „Мач Архангела Михаила", „Гружа у четницима", „На трагу злочина". Случај снимљене тв драме „Трећи за преферанс" државне телевизије и подмукла чињеница да је материјал нестао.

Кад историја заћути, писци проговоре, о књизи „Равногорци" Данко Поповић је записао: „Равногорци су потресна, болна књига о варљивој нади на повратак оних који се неће вратити, никада. Књига о поразу и злу над сваким злом и несрећом. О страдању Шумадинаца које се догађало истовремено са страдањем Шумадинаца на сремском фронту. Књига о српском покрету који је пола века блаћен лажима сваке врсте, да би, са трагичним закашњењем Срби тек сада дознали да су равногорци својим националним програмом настојали да исправе грешке које су за Србију учињене 1918, да се у новој држави за коју се боре све српске земље нађу под заједничким кровом. Због тог програма равногорски покрет су издали и изиграли сви којима се пружила прилика, савезници и Влада, Краљ, па чак и велики део српског народа, и то баш онај део који сада највише испашта због тога што није кренуо за равногорским покретом него је пошао за лажним пророком."

Време емитовања: понедељак, 8. мај 2023. године од 20:20 часова;

Приватна архива Слободана Ћировића


 

Приватна архива Слободана Ћировића

Повезане вести

Најаве емисија