ТВ Храм

Када су и последње српске територије пале под турску власт, средином 16. века, културни живот Срба готово потпуно престаје. У писаним изворима из тог времена су изузетно ретки помени црквене музике. Ипак има довољно сведочанстава која нам казују да ова музика није потпуно утихнула. Верски обреди су забрањивани или на одређене начине регулисани, али се упркос томе ипак појало, нарочито у појединим манастирским срединама. Такав је био и манастир Хиландар где се одвијао интензивнији верски живот, па је самим тим неговано и појање. Из тог разлога изузетно су значајни контакти Хиландара са фрушкогорским манастирима.  

Виталност појачке праксе одржавали су монаси у својим преписивачким школама, док је црквено појање претежно неговано кроз усмено предање. Изузетно су значајне делатности монаха манастира Раче који је био скоро једини преостали расадник српске писмености.  

У периоду турског ропства настају нове службе српским светитељима. Писани су појачки зборници, а песме су обједињаване у Ирмологије и Стихологије.  

Иако су малобројни, драгоцени су и сачувани и музички споменици који сведоче о својеврсном континуитету неговања српског појања и у периоду турског ропства. Поменућемо стихиру на празник Ваведења Пресвете Богородице, Сербски киноник и др. 

Кроз историју српске црквене уметности води нас историчар уметности Сњежана Орловић са својим гостима, најзначајнијим именима из области историје уметности, историје, архитектуре, теологије, књижевности и музике. 

У емисији учествују: 

Проф. др Предраг Ђоковић, музиколог и музички педагог 

Др Наташа Марјановић, музиколог