Стефан Урош IV Душан Немањић (око 1308. или март 1312. Призрен), син краља Стефана Дечанског, био је српски средњевековни краљ и први српски цар од 1331. до 1355. године. Још као млади краљ, Душан Немањић је показивао изузетне способности и војне вештине. Преузевши власт од свог оца ојачао је војску, временом се показао као изванредни војсковођа па у народу, због вештине и снаге, добија име Душан Силни.Током владавине, освојио је многе балканске државе и проширио краљевство. Крунисан је за цара Срба и Грка на Васкрс 16. априла 1346. године, у тврђави Кале у Скопљу. Крунисање су обавили српски патријарх Јоаникије и трновски патријарх Симеон. Цар Душан је владао чврсто и праведно, држава  напредује у свим пољима, и он доноси први закон који је познат као "Душанов законик", којим се уређује начин живота у српској царевини. У време цара Душана Света гора и територијално припада царевини Србији. Цар Душан је обнављао манастире на Светој гори, посебно манастир Хиландар. Цар Стефан Душан се упокојио 20. децембра 1355. године, још увек млад и у пуној снази, а тачан узрок смрти никада није утврђен. Сахрањен је у својој задужбини - манастиру Светих Архангела код Призрена. Када су 1927. године вршена археолошка ископавања, у југозападном делу манастирског храма пронађен је мермерни гроб, за који је установљено да је царев. У гробу су пронађене испретуране кости које су касније пренесене у цркву Светог Марка у Београду, где и данас почивају.