ТВ Храм / Слава храма Светог цара Константина и царице Јелене на Вождовцу - Патријарх Порфирије: Радост је наш животни став (ФОТО/ВИДЕО)

ПОНЕДЕЉАК, 3. 6. 2024 - 09:24

Извор: TВ ХРАМ

Слава храма Светог цара Константина и царице Јелене на Вождовцу - Патријарх Порфирије: Радост је наш животни став (ФОТО/ВИДЕО)

Спасење значи заједницу са Христом, јер Христос је пуноћа, Он је хармонија, Он је живот, Он је радост, Он је правда, Он је пуноћа. Зато данас, сабрани у овом светом храму радујемо се вишеструко. Најпре што је нормално и природно да се радујемо, јер радост је наш животни став и рекао бих, сабирајући искуство Светих Отаца, да је заправо један од највећих промашаја нашег живота, а и ми бисмо рекли један од највећих грехова хришћана православних јесте одсуство радости, онда када нисмо радосни, јер како можемо не бити радосни, кад Господ је жив и кад је све ово што рекосмо и кад је Он корен наш, тачка извора нашег живота, кад је Он Онај са којим смо ми једно причешћујући се Његовим телом и Његовом крвљу. Каква то невоља, какво то искушење, који је то проблем који може да засени Њега, онда када смо ми са Њим и Он са нама, рекао је Патријарх Порфирије у беседи, 3. јуна 2024. године.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је свету архијерејску Литургију на празник Светог цара Константина и царице Јелене и Преподобне Јелене Дечанске, 3. јуна 2024. године у цркви посвећеној Светом цару Константину и царици Јелени на Вождовцу.

Патријарху Порфирију саслуживао је архимандрит Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода, свештенство и ђаконство, у молитвеном присуству верног народа.

Поучавајући сабране беседом, Његова Светост је рекао да славимо победу Христову над сваким непријатељем Његовим, али што је за нас важно и нашим. Славимо победу слободе, славимо победу живота, славимо победу правде, славимо победу радости, све то славимо славећи Васкрсење Христово, а све то славимо јер смо створени управо то да славимо и пројављујемо, створени смо да живимо, да будемо слободни, да имамо правду, да се радујемо, створени смо да будемо спасени, а бити спасен јесте такође једна реч која обухвата све претходно речено, јер спасен, значи бити целовит, бити потпун, не у разломцима, не у деловима, не распарчан, не изнутра у себи у сукобу сам са собом. Спасење значи заједницу са Христом, јер Христос је пуноћа, Он је хармонија, Он је живот, Он је радост, Он је правда, Он је пуноћа.

Зато данас, сабрани у овом светом храму радујемо се вишеструко. Најпре што је нормално и природно да се радујемо, јер радост је наш животни став и рекао бих, сабирајући искуство Светих Отаца, да је заправо један од највећих промашаја нашег живота, а и ми бисмо рекли један од највећих грехова хришћана православних јесте одсуство радости, онда када нисмо радосни, јер како можемо не бити радосни, кад Господ је жив и кад је све ово што рекосмо и кад је Он корен наш, тачка извора нашег живота, кад је Он Онај са којим смо ми једно причешћујући се Његовим телом и Његовом крвљу. Каква то невоља, какво то искушење, који је то проблем који може да засени Њега, онда када смо ми са Њим и Он са нама, нагласио је Првојерарх Српске Православне Цркве.

На крају свете Литургије освештани су славски дарови и преломљен је славски колач поводом храмовне славе.

* * *

Преподобна Јелена Дечанска

Света Јелена Дечанска је била сестра Светог краља Стефана Дечанског и жена бугарског цара Шишмана другог. Да би заратио са Србијом Шишман је своју жену на силу отерао у један манастир у Бугарској. Након што је он доживео пораз у судару са српском војском, Неда (њено световно име) је ослобођена и дошла је у Србију, где се замонашила под именом Јелена. Подвизавала се у испосницама дечанским. Није нам позната тачна година када се упокојила (половином 14. века) а сахрањена је у дечанском храму, где јој се и данас налазе њене свете мошти. Једном приликом, када су Турци покушали да униште манастир Дечане, из њене гробнице, као и из гробнице Светог краља Стефана избио је пламен који је отерао нападаче. Слави се на дан Светих Константина и Јелене - 03. јуна. У Метохији се налази једна њена задужбина, манастир Будисавци (код Клине), који је грађен кад и манастир Дечани, само је знатно мањи. Манастир је данас метох Пећке Патријаршије и преживео је уништавање по окончању рата. У Будисавцима Патријаршија још увек има знатно имање. У манастиру су три монахиње, а након рата, у Будисавцима је киднапован јеромонах Стефан Пурић, о коме се још увек ништа не зна.