ТВ ХрамЊегово Преосвештенство Епископ новобрдски г. Иларион, викарни Епископ Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија предстојао је на светом евхаристијском сабрању у Крстопоклону недељу, када молитвено прослављамо празник Благовести, 7. априла 2024. године у цркви Рођења Пресвете Богородице у Земуну.
Епископу Илариону саслуживали су презвитери и ђакони Архиепископије београдско-карловачке, у молитвеном присуству верног народа Божијег.
Преосвећени Епископ у беседи је рекао да је благовест земље небу вест и реч коју је Господ чекао да чује – Ево, слушкиње Господње, ево слуге Господњег. Нека бисмо живели тако да нас благодат Божија осењује сваки дан, да осетимо како се зачиње у нама нови живот, како осећамо како се мења творевина због тога што прихватамо јеванђелски да живимо, што прихватамо да је добро и да оно што је тешко и непријатно, незгодно за ношење, мукотрпно и то доживљавамо као добро. Да муку доживљавамо као процес излечења и сазревања за вечно постајање, за вечни живот и нека би се у нама, како говори пророк Исаија – Зачео дух спасења. Нека би свачија душа била невеста Христова, нека се венчава са својим Жеником и нека тако вечно постоји.
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм* * *
Благовести
ТВ Храм
Када се Пресветој Деви наврши једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и четрнаест година од рођења — када, дакле, ступи у 15—ту годину живота, саопштише јој свештеници, да по закону она не може вишо остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак. Но како велико изненађење за све свештенике би одговор Пресвете Деве, да је се она посветила Богу и да жели остати девојком до смрти не ступајући ни с ким у брак! Тада по Промислу и внушењу Божјем првосвештеник Захарија, отац Претечев, договорно са осталим свештеницима, сабра 12 безжених људи из племена Давидова, да би једноме од њих уручили Деву Марију на чување девојаштва њеног и старања о њој. И би уручена староме Јосифу из Назарета, који јој беше и сродник. У дому Јосифовом Пресвета Дева продужи живети исто као и у храму Соломоновом, проводећи време у читању Св. Писма, у молитвама, богоразмишљању, посту и ручном раду. Готово никад из куће не излазаше, нити се интересоваше светским стварима и догађајима. Мало је с ким уопште говорила, и никад без нарочите потребе. Најчешће је у кући општила са двема кћерима Јосифовим. Но када се наврши време проречено Данилом пророком, и када Бог благоволи испунити обећање Своје изгнаном Адаму и пророцима, јави се велики архангел Гаврил у одаји Пресвете Деве, и то, како неки свештени писци пишу, у тренутку баш када је она држала отвореног пророка Исаију и размишљала о његовом великом пророчанству: гле, девојка ће зачети и родиће сина Јави јој се Гаврил у светлости архангелској и рече јој: радуј се, благодатна! Господ је с тобом и остало све редом како пише у Јеванђељу божанственог Луке. Са овом архангелском благовешћу, и са силаском Духа Светога на Деву Пречисту, отпочиње спасење људи и обновљење твари. Историју Новог Завета отворио је архангел Гаврил речју: Радуј се да ознаменује тиме, да Нови Завет има да значи радост за људе и за сву створену твар. Отуда и Благовест се сматра колико великим толико и радосним празником.
