ТВ ХрамЊегова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је на светом евхаристијском сабрању на празник Сретења Господњег, 15. фебруара 2024. године у манастиру Ваведење у Београду.
Његовој Светости саслуживало је свештенство и свештеномонаштво, у молитвеном присуству сестринства манастира и верног народа.
У архипастирској беседи, говорећи о данашњем празнику, Првојерарх Српске Православне Цркве је рекао да се данас радује читава васељена, радују се небо и земља, јер данас је дан радости. Како је и Духом Светим надахнути језикознавац назвао данашњи празник, назвао га је - Сретење, а Сретење долази из корена срећа. Дакле, данас је празник сусретања који је истовремено и празник дубоке, суштинске духовне среће, духовне радости, јер данас је после четрдесет дана од свог рођења Господ донет у храм и у њему - налази се сусрет неба и земље, у њему се сусрећу вечност и време, непролазност и пролазност, у њему се сусрећу Стари и Нови завет, у њему се сусрећу и постоје у једној личности Бог и човек.
Све што је човек од кад зна за себе желео, за чим је чезнуо, о чему је сањао, у шта је улагао напоре, све што је стварао, где год је остављао своје трагове, носило је у себи управо ту суштинску потребу људског бића, суштинску потребу човека да се сусретне са Богом и наравно та чежња и потреба наша, потреба човекова, с обзиром да није без основа, у исто време, с обзиром на то да све што може да постоји у човеку, да је то да издејствује сусрет са Богом, уколико Бог то неће. Али, ево Господ наш Исус Христос, најпре својим рођењем, а сада и у празнику Сретења показује да је љубављу, благодаћу својом одувек не само отворен за сусретање с нама људи, него се унапред среће, сусреће и постаје једно са нама. А за то, са наше стране неопходна је управо чежња, осећање потребе и наравно у складу са тим труд, оно што ми зовемо подвиг, рекао је Патријарх Порфирије.
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм* * *
Сретење Господње
ТВ Храм
У четрдесети дан по Рождеству донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит. 12, 2—7; Исход. 12,2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Деву Марију не на место за жене него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: сад отпусти слугу Твојега, Господе, јер видјеше очи моје спасеније Твоје. Још рече Симеон за Христа Младенца: гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу. Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, срдити на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. год. у време цара Јустинијана.
